Žena, Foto: DREAMSTIME

PIŠE: Vanja Rakočević, pedagogica i članica udruženja Roditelji

Polazak u prvi razred osnovne škole vrlo je značajan doživljaj u životu djeteta, ali i njegovih roditelja. Takođe, od djetetovog prvog utiska o školi može da zavisi uspješnost njegovog cijelog daljeg školovanja, tako da se ovaj momenat može smatrati i presudnim za njegov život. Continue reading →

Koliko puta je ovog leta vaše dete kenjkavim glasom izgovorilo ovu recenicu? Priznajte, sigurno je bilo dana kad ste jedva cekali da dodje septembar i pocetak škole.

Deca u proseku kukaju da im je dosadno stotinak puta za vreme raspusta, a tri cetvrtine roditelja priznaje da ima dana kad jedva cekaju da pocne nova školska godina.

Istrazivanje sprovedeno u evropskim zemljama pokazalo je da su roditelji cesto “na mukama” pokušavajuci da pronadju neku zabavnu aktivnost koja bi deci drzala paznju, a da pri tome ne moraju da potroše previše novca, prenosi “Dejli mejl”.

Šta još zadaje probleme roditeljima dok deca uzivaju na raspustu? Nered koji prave. cak 42 odsto majki izjavilo je da leti imaju mnogo više posla u kuci jer po povratku s posla moraju da rasklanjaju krš koji su klinci napravili igrajuci se tokom dana. 

Izvor: MONDO

Odlazak na put sa decom roditeljima cesto lici na nocnu moru. Kako ce klinci izdrzati put? Da li ce se svadjati, dosadjivati, zapitkivati bezbroj puta kada ce se stici na odredište. Ipak, ima nacina da vam ti trenuci budu prijatni i da sve prodje bez nervoze, svadje i prepiranja.

PROVOD – Ne ocekujte nerealno. Boravak i guranje u malom prostoru, posebno ako dugo traje, postaje monotono za decu bilo kog uzrasta, ma koliko zeljno ocekivali putovanje i bili zbog toga uzbudjeni i srecni. Krenite sa pozitivnim stavom. Ako vi putovanje dozivljavate kao priliku da zajedno provedete prijatno vreme s decom, to ce više inspirisati i njih.

Planirajte ceste pauze tokom kojih mozete razgledati prirodu, popiti sok, omoguciti, posebno manjoj deci, da se malo krecu posle duzeg sedenja. Objasnite klincima kada cete stici i to tako da oni razumeju – kad velika kazaljka bude na sedam, a mala na tri, a ne “dva sata posle pauze za rucak” ili “za pet-šest sati”.

Mozete zajedno napraviti listu aktivnosti. Reklame pored puta, natpisi mesta, gradova, imena hotela, restorana pruzaju priliku za igre sa slovima i brojevima.
Pogadjanje vrste automobila ili zivotinja moze biti zabavno, a istovremeno i stimulativno za decji razvoj.

Ponesite što više slikovnica, casopisa, decjih knjiga, albuma s nalepnicama, CD-ova, igara.

Nacrtajte plan puta (bez obzira na to što imate auto-kartu ili GPS), sa oznacenim gradovima, izlazima s autoputa, odnosno posebnim znakovima na koje deca treba da obrate paznju kako bi vam “pomogla u snalazenju”.

Pricajte im price i trazite od njih da vama pricaju svoje. Pricajte im o svojim putovanjima kada ste bili dete. Obavezno im ponesite omiljeno jastuce i igracku.

Igre kojima ce prekratiti vreme

- Pogadjanje zivotinje: jedna osoba zamisli zivotinju, a ostali postavljaju pitanja kako bi pogodili o kojoj se zivotinji radi, a odgovori na ta pitanja mogu biti samo „da“ ili „ne“.
- Asocijacija recima: Prva osoba kaze jabuka, sledeca kaze banana, treca majmun itd.
- Samo minut: Zadatak je jedan minut pricati bez pauza, zamuckivanja i ponavljanja.

Ideje za razgovor u automobilu

SPISAK – Spremite spisak pitanja kojima mozete da pocnete razgovor.
- cega se prvog secaš iz svog detinjstva?
- Ispricaj jednu najsmešniju/najtuzniju/najstrašniju stvar koja ti se dogodila?
- Da mozeš, koji bi dogadjaj iz svog zivota ponovio/ponovila i zašto?
- Da li se secaš prošlog leta? Šta ti je bilo najlepše?
- Kad bi mogao da jedeš šta god zeliš, šta bi izabrao za rucak?
- Koja ti je najdraza osoba van porodice i zašto?
- Ako bi na lutriji zaradio milion dinara, šta bi uradio s tim parama?
- Reci dve osobine svakoga od nas u automobilu koje ti se najviše svidjaju? 

Izvor: 24 SATA

Nema dana da u ambulantu ne svrati bar jedan pacijent zarazen šugarcem, kaze dermatovenerolog Dubravka Djeric, iz Zavoda za kozne i venericne bolesti.

Nemoguce je utvrditi broj gradjana u cijoj su se kosi odomacile vaške, jer se od tog parazita pacijenti lece sami – išcešljavanjem vlasišta gustim cešljem i pranjem kose specijalnim šamponom. Oni na koje se, medjutim, okomio parazit „šugarac” ne bi nikako smeli da preuzmu stvar u svoje ruke, jer su se zarazili komplikovanijim zaraznim oboljenjem – šugom.

U Beogradu je u toku prošle godine registrovano 943 obolela od ove infektivne bolesti, 171 pacijent više nego 2010. Kako tvrdi dr Dubravka djeric, dermatovenerolog Zavoda za kozne i venericne bolesti, šuga je uvek prisutna i veoma lako se prenosi – preko koze, posteljine, odece, peškira, seksualnim putem…

– Gotovo da nema dana da u ambulantu ne svrati bar jedan pacijent zarazen šugarcem. Ovo oboljenje je veoma rasprostranjeno i ne treba ga vezivati samo za necistocu jer šugu mogu dobiti i oni koji vode racuna o licnoj higijeni samo zato što su bili u kontaktu sa zarazenom osobom. Higijena nije garancija da je necete dobiti – uverava dr djeric.

Problem je u tome što od šuge, isto kao i od vašaka, najcešce obolevaju najmladji. U rizicnoj grupi su deca od pet do devet godina, dok se vaške goste krvlju mališana koji borave u kolektivu, pogotovo u vrticima. Ovi paraziti ne zaobilaze ni školarce, a cak ni stariji nisu poštedjeni.

– Osnovni simptom je svrab po telu, i to u donjem delu stomaku, unutrašnjoj strani ruku i nogu i oko dojki. Najcešce se javlja u toku noci. „Šugarac” kopa hodnike po kozi gde polaze svoja jaja, što kod pacijenta izaziva osecaj svraba. Šuga je prisutna u porodici, jer ako je jedan clan oboleo, obavezno je lecenje i ostalih u domacinstvu. Problem se najcešce rešava korišcenjem sumporne masti u trajanju od sedam dana – istice dr djeric.

U ambulantama prestonickih domova zdravlja ovih dana ne belezi se povecan broj pacijenata koji se zale da su u kosi primetili nezvane goste. To ipak ne znaci da se uskoro situacija ne bi mogla promeniti, pogotovo zbog toga što su se mališani kod kojih su inace vaške najviše prisutne, tek vratili u kolektive.

– Ovi paraziti ne zaobilaze ni predškolce niti školarce. I deca koja ne pohadjaju obdanište nisu poštedjena parazita koji se prenose neposrednim kontaktom. Vaška sisa krv na glavi, što izaziva svrab. Na mestu gde se pacijent ucestalo ceška moze doci do stvaranja kraste koja moze da se inficira. Vaška polaze svoja jaja, poznatija kao gnjide, koja se cvrsto lepe za koren dlake pa ih je teško skinuti. Roditelji zato treba da obrate paznju na potiljacni deo detetove glave jer se na tom mestu gnjide najbolje vide – objašnjava dr Branka Sandic, pedijatar u predškolskom dispanzeru Doma zdravlja „Vozdovac”.

Ovaj parazit se leci krajnje jednostavno: kosa se pere specijalnim šamponom koji posle nekoliko munuta treba isprati vodom. Kosu zatim treba dobro ocešljati gustim cešljem na koji prethodno treba naneti i malo sirceta.

– Ono rastvara supstancu kojom se gnjida lepi za dlaku. Ranije su ljudi stavljali petrolej i još štošta na glavu, ali je to danas prevazidjeno i nije preporucljivo – porucuje dr Sandic.

U narodu kruzi verovanje da se gnjide „lepe” samo za cistu kosu što je, istice doktorka, velika zabluda. Vaškama nije vazno na kome su se odomacile vec da li na glavi ima dovoljno krvi za sisanje. Zato su redovno pranje kose i kupanje i odrzavanje cistoce garderobe veoma vazni. Vaške mogu da „napadaju” istog domacina bezbroj puta, ali je kod šuge drugacija situacija.

– Kad se pacijent prvi put zarazi „šugarcem”, period od trenutka inficiranja do pojave prvih simptoma traje oko šest nedelja. Oni koji su vec prelezali ovu bolest mogu opet da je dobiju, s tim što period inkubacije svaki naredni put traje znatno krace – objašnjava dr Dubravka djeric.

Simptomi šuge

– svrab po telu, i to u donjem delu stomaka

– svrab unutrašnje strane ruku i nogu

– svrab oko dojki

– najcešce se javlja u toku noci

Vaške

– sisaju krv na glavi, što izaziva svrab

– polazu svoja jaja, poznatija kao gnjide, koja se cvrsto lepe za koren dlake pa ih je teško skinuti

– na potiljacnom delu glave gnjide se najbolje vide

Izvor: POLITIKA, M. Brakocevic 

Sve više devojčica ulazi u pubertet pre desete godine, a uzroci ovog fenomena još nisu potpuno jasni.

SVE BRŽE ODRASTANJE
Starost pri početku puberteta se snižava iz godine u godinu. U 19. veku momci su u pubertet ulazili sa 17 godina a devojke s 15. Godine 1960. prosečna starost devojaka pri početku puberteta bila je 12 godina, a dečkića 14. Poređenja su vršena i sa istraživanjem danskih naučnika iz 2006. u kome je učestvovalo hiljadu devojaka, a koje je otkrilo da je prosečna starost pri kojoj devojkama počinju da se razvijaju grudi samo 9 godina i 10 meseci – jednu godinu manje nego u istraživanju sprovedenom 1991. Stručnjaci misle da se stopa starosti pri ulasku u pubertet smanjuje i važi za celu Evropu.

“Iznenađujuća činjenica da je za samo 15 godina došlo do tako velikih promena, to je vrlo zabrinjavajuće” rekao je dr. Anders Jul, šef odeljenja za rast i razmnožavanje univerzitetske bolnice u Kopenhagnu. “Devojke koje sazrevaju ranije suočavaju se s problemima tinejdžera s kojima još ne znaju da se nose, a pored toga kasnije su izloženije raznim oboljenjima”. Duža izloženost estrogenu povećava, mogućnost pojave raka dojke i srčanih oboljenja.

UZROCI ZA SADA NEPOZNATI
Sve brže odrastanje devojaka i dečaka je svakako alarmantno, zato mnogi naučnici pokušavaju da razumeju ovaj fenomen. “Rezultati ovih istraživanja su jasan znak da nešto utiče na našu decu, to je sigurno loša ishrana, hemikalije iz okoline ili slaba fizička aktivnost” rekao je Jul. Za teškoće u seksualnom razvoju krive su brojne veštačke materije i hemikalije, pre svega bisfenol A, koji se nalazi na limenkama i dečijim bočicama.

Drugi faktor, koji bi mogao da utiče na ubrzani razvoj su prehrambene navike. Deca danas jedu količinski više od prethodnih generacija, i sve više jedu crveno meso. Nedavno istraživanje engleskih naučnika s Univerziteta u Brajtonu je potvrdilo povezanost mesa s ranim ulaskom u pubertet. Skoro polovina devojaka koja je na jelovniku imala 12 puta nedeljno meso, je ušla u pubertet pre 12-te godine, među devojkama koje su meso jele 4 puta nedeljno, bila je samo trećina 

VELIKI PROBLEMI MALIH DEVOJČICA
Dr. Ričard Šarp, vođa Odeljenja za reproduktivna istraživanja Univerziteta u Edinburgu, je izjavio, da sve više istraživanja potvrđuje snižavanje starosti početka puberteta, trend se primećuje i kod dečaka. Prosmatrajući samo školske horove očigledno je da sve veći broj dečaka mutira pre 12. i 13. godine.

Njegovom mišljenju pridružuje se i dr. Ričard Stenhoup, ekspert na području hormonskih problema kod dece. “Uz sve probleme koje donosi pubertet sa kojima se teško nose i stariji tinejdžeri a kamoli devojčice i dečaci od 12 ili 13 godina” rekao je. “Ta deca su u večoj opasnosti jer ne znaju da se primereno ponašaju s obzirom na svoj fizički izgled i time su laka meta, izopačenih ljudi”.

Devojke su često kada sazrevaju u školi predmet podsmeha i seksualnog maltretiranja, piše Intimate Medicine. “Već s devet godina sam morala da nosim brushalter i da se pravim da sam bolesna kako bi izbegla fizičko zbog menstruacije”, rekla je jedna anonimna devojka. “Najčudnije je bilo da su me neki muškarci posmatrali kao odraslu, a u stvari sam imala samo 11 godina” dodala je.

Izvor: Žena

Pre nego što večeras uspavate ćerku, ne bi bilo loše da razmislite koju ćete priču da joj pročitate za laku noć.

Klasične bajke, kao što su „Pepeljuga“, „Snežana i sedam patuljaka“ i „Ivica i Marica“, pune su poruka o tome da je lepota dobra i da je treba nagraditi, dok su ljudi koji su ružni prikazani kao zli, podli i pokvareni. Najnovija istraživanja američkih psihologa pokazuju da te poruke posebno utiču na devojčice i njihovo samopouzdanje, čak mnogo više nego što to roditelji mogu i da pretpostave.
– Roditelji moraju da budu svesni da svako štivo decu nečemu uči i da nije loše da znamo kakve su to poruke – objašnjava Liz Groerholc, autorka studije i vanredni profesor sociologije na Univerzitetu Perđu. – Nije dovoljno da detetu samo pročitate neki sadržaj. Neophodno je da o njemu popričate i približite mališanu pravo značenje bajki. Potrudite se da na kraju zajedno prokomentarišete izvesnu priču.

OPASNO VELIČANJE LEPOTE

Groerholcova objašnjava kako je veoma važno da devojčice na vreme shvate da lepota nije jedini kvalitet na osnovu koga se vrednuje jedna osoba. Ako to shvati kao mala, ona će u zrelim godinama bez problema moći da prepozna prave vrednosti.
U okviru svoje studije Groerholcova je, zajedno s koleginicom Lori Bejker Speri s Univerziteta Zapadnog Ilinoisa, analizirala 168 bajki koje su oko 1800. godine napisala braća Grim. Skoro polovina tih priča je preneta na filmsko platno i u njima uživaju milioni dece širom sveta. Pet najpopularnijih su „Pepeljuga“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Uspavana lepotica“, „Crvenkapa“ i „Ivica i Marica“.
– Istraživači su otkrili da se u 94 odsto bajki govori o fizičkom izgledu i da se u proseku u svakoj priči lepota spominje 14 puta. Štaviše, mnogo češće se spominje ženska nego muška lepota – ističe ona. – Recimo, u jednoj bajci se o muškom fizičkom izgledu govori 35 puta, a o ženskom čak 114. Oni koji nisu bili lepi nisu dobro prošli u bajkama braće Grim. U skoro 20 odsto priča ružnoća se poistovećuje s pokvarenošću i podlošću.

MALO PROMENITE BAJKU

Istraživanje je takođe pokazalo da su u mnogim bajkama ružni ljudi kažnjeni. Naravno, to ne znači da iz dečje sobe treba odmah da sklonite s polica sve knjige klasičnih bajki. Dovoljno je da vašoj deci predočite i drugačije viđenje i pomognete im da razmisle o porukama iz omiljenih priča. Kad je reč o veoma maloj deci, Groerholcova preporučuje da malo promenite sadržaj. Kod „Pepeljuge“, na primer, drugačije ispričajte kraj i recite da je devojka odlučila da princ ipak nije za nju i da je srećno živela sopstveni život.
Istraživači ističu da su naravoučenija u tim bajkama veoma slična porukama koje naša deca danas dobijaju iz popularnih medija.
– To je veoma složen problem – kaže Robin Gudman, dečji psiholog iz Centra za dečje studije Njujorškog univerziteta. 
– Reklame na televiziji, pop-zvezde, konkurencija među vršnjacima, ima toliko stvari pored bajki koje ne idu naruku ženama. Dečacima se takođe šalju poruke kako da se ponašaju prema devojčicama.

Neka ima pouku.

Gudmanova smatra da bajke nisu suštinski problem i da one samo potenciraju već postojeće stereotipe.
– Ti stereotipi postoje i mnogo je bolje da roditelji pomognu deci da se s njima suoče. Ukazujte im na stereotipe direktno, što pre, to bolje i što češće. Oni neće nestati, prema tome, naoružajte dete načinima da ih na vreme savlada.
Gudmanova navodi primer bajke „Lepotica i zver“ kao priču s dobrom poukom. U toj priči junakinja je zavolela zver zbog osobina njegove ličnosti, a ne zbog njegovog fizičkog izgleda.
– To je dobar pristup – smatra Gudmanova.

Izvor: Žena