Istraživanja su pokazala da postoji osam važnih događaja koje deca ne zaboravljaju i koji su za njih izrazito važni. 

Odlazak u obdanište ili u školu 

Ovo je uverljivo najčešće sećanje. Iskustva su različita – iz vrtića se deca obično sećaju plača nakon što su predata na ‘milost i nemilost’ vaspitačicama, a iz prvog razreda osnovne uglavnom nose lepa sećanja: biranje odeće, slaganje knjiga u torbu, razgovori s mamom i tatom koji ih za ruku vode, prvih dana škole.

Prepričavanje događaja, kao i pričanje priča, služi tome da deca steknu iskustva i slože puno, puno toga u svojim glavicama.

Okolina

Deca međusobno stvarno razgovaraju o kućama ili stanovima u kojima žive, o kućnim ljubimcima, školskim učionicama, parkovima… svemu što ih okružuje u svakodnevnom životu. Jasno se sećaju stabla ili haustora gde su se sakrili od kiše. Uz prirodne nepogode, sneg, oluju, kao i prvu tuču koju su doživeli, deca vežu intenzivne, ne uvek prijatne emocije kojih se dugo i živo sećaju.

Skakanje, plivanje, penjanje

Deca su u potpunosti usredsređena na sve što rade svojom voljom, pa tako i aktivna igra ima važno mesto u dugotrajnim sećanjima. Često su ta sećanja najživlja kad je reč o sportu – takmičenjima, treninzima, uspesima i odustajanjima. Psiholozi kažu da su ta sećanja povezana sa zajedništvom, potrebom da vodimo ili budemo vođeni i da osećamo da su drugi uz nas.

Uspeh

Sećanja na rane uspehe deci dugo ostaju u pamćenju kao situacije u kojima su pokazala da su u nečemu bolja od proseka. Zato svakom detetu treba da omogućite da se oseća kao pobednik, odnosno pomozite mu da pronađe ono u čemu je dobro, pa makar to bilo i slaganje kockica.

Ljudi koje volimo i koji nas vole

Tokom istraživanja klinci su tražili da crtaju bake i deke, komšije i poznanike, sve one koji su im do tada bili naklonjeni. Iste osobe su pominjali i četiri godine kasnije.

Bebe i mala deca

Skoro svako dete želi da sačuva uspomene na malu decu i bebe (decu komšija, rođaka, prijatelja svojih roditelja, kao i na mlađu braću i sestre). Sećaju se da su zajedno jeli, koliko brzo su bebe rasle, zatim jasno pamte trenutke kad su ta deca progovorila, prohodala…

Pripadnost zajednici

Pomalo neočekivano, klinci su mnogo pričali o pripadnosti zajednici, tačnije kako grade odnose i postaju deo te zajednice. Pričali su o vrtiću, komšijama, putovanjima…

Nezaboravna mesta

Mnoga deca pamte i mesta u kojima su bila, čak i mnoge detalje: kako su izgledale hotelske sobe i kreveti, gde su ljudi ljubazni i nasmejani, a gde neprijatni, kako su izgledale plaže, gde su kupili čamac… 

Izvor: Žena

Roditeljstvo je verovatno najodgovorniji i najsloženiji posao koji radimo u životu. Istovremeno, to je i jedini „posao“ za koji formalna obuka i priprema ne postoje. Takođe, decu nikada ne odgajamo i ne vaspitavamo u vakuumu, onako kako samo mi mislimo i osećamo.

Uvek ima otvorenih ili prikrivenih uticaja, komentara i primedbi, nekad dobronamernih, nekad više kritika radi kritike. Najčešće od najbližih koji vam ponekad pričuvaju decu, a bogami ni dalja rodbina, kumovi i prijatelji ne prezaju da kažu svoje mišljenje o vašim vaspitnim metodama – da ovo i ono niste uradili dobro i da bi oni to drugačije.
Roditeljima je u takvim situacijama često neprijatno. Ne bi da se zameraju odraslima, a, opet, ne bi da svoju roditeljsku ulogu prepuste nekom drugom. Kako da se postave a da ostane mir u kući i niko ne bude povređen, pitali smo Radmilu Vulić Bojović, psihologa i porodičnog terapeuta u Savetovalištu za brak i porodicu u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

Roditelji, budite složni
– Veoma je važno da oba roditelja imaju jasan i jedinstven stav prema instrukcijama i komentarima koje u vezi s njihovim roditeljstvom dolaze s ma koje strane. Naravno da treba koristiti pomoć „baka i deka servisa“, te rođaka i prijatelja, to može da bude vrlo dragoceno. Međutim, treba postaviti jasnu granicu gde se njihova uloga završava, a to znači ljubazno im zahvaliti kada daju svoja mišljenja i komentare koje vi doživljavate kao mešanje u sopstvene roditeljske stavove i vaspitne principe. Naročito bake i deke teško odstupaju od roditeljske uloge, čak i kada su im deca postala roditelji. Pride, znaju da budu mekši i popustljiviji, što deci prija, ali ne daje dobre rezultate – kaže naša sagovornica i navodi da je najva­žnije kako ćete onome ko se meša u vašu roditeljsku ulogu staviti do znanja da je njegovo ponašanje nepoželjno. 

Ne reagujte pred detetom
Takve razgovore, kaže ona, najbolje je ne voditi pred decom, jer deca u roditeljima vide oslonac i vrhunski autoritet, pa vrlo teško podnose kada neko njihovu kompetenciju dovodi u pitanje.
Ipak, kritike i primedbe sa strane često se dešavaju baš pred decom. Kada razgovor o tome ne trpi odlaganje pa se mora reagovati odmah, savet je naše sagovornice da budete mirni i pribrani, da ne ispoljavate ljutnju niti agresiju. Kroz takav razgovor najbolje ćete odbraniti svoje stavove, a tako ćete i detetu koje i inače najviše uči od vas dati korisnu lekciju o tome kako se nositi i izaći na kraj s nelagodom i frustracijom, kako se boriti za svoje mišljenje i svoj stav.
– Zvuči komplikovano, ali u stvari je lako reći zabrinutoj baki: „sigurna sam da misliš dobro, vidi kako si mene lepo vaspitala, ali molim te da imaš dovoljno poverenja u mene i prepustiš mi da ja odredim pravila u vaspitanju mog deteta“ – kaže Radmila Vulić Bojović. 

Do kraja školske godine ostalo je još jedno tromesečje, pa osmacima predstoji ozbiljno učenje. Jedni će popravljati ocene, drugi će pokušavati da sačuvaju prosek, ali ima i onih koji će uz sve to morati najzad da se opredele za buduće zanimanje.

Gordana Lazić, psiholog u Odeljenju za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere u beogradskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, ističe da odluku ne treba donositi u poslednji čas. Ukoliko još nisu odlučili gde žele da nastave školovanje, osmaci bi vreme do upisa trebalo da iskoriste za sticanje dodatnih informacija, sagledavanje svojih sposobnosti i stručno testiranje.

– Testiranje opštih i posebnih sposobnosti, profesionalnih interesovanja i osobina ličnosti učenika osmog razreda radićemo sve do kraja maja – objašnjava Lazićeva.
Posle testa psiholog razgovora s učenikom, razmatra rezultate testa i intervjua sa opštim uspehom, uspehom iz pojedinih predmeta, podacima o navikama i načinom učenja, i preporučuje najoptimalnije zanimanje.

Konačnu odluku o izboru zanimanja, savetuje naša sagovornica, treba da donese dete. 
– Većina roditelja se pita da li će njegovo dete po završetku određene srednje škole moći da se zaposli, ali na to niko ne može da im da precizan odgovor. Zato mi decu savetujemo da prilikom odlučivanja uzimaju u obzir stanje na tržištu rada, ali i svoje želje i sklonosti – kaže Lazićeva.

U donošenju konačne odluke može da pomogne razgovor sa školskim psihologom, razrednim starešinom i nastavnicima koji sigurno znaju da li detetu više leže društvene ili prirodne nauke, koje su njegove slabe tačke ili skriveni talenti.
– Bilo dobro da škole organizuju posete pojedinim firmama i ustanovama ili gostovanja ljudi koji umeju lepo da pričaju o dobrim i lošim stranama svog posla. Međutim, ukoliko škola nije spremna za to, roditelji mogu sami da pomognu svom detetu – poručuje Lazićeva. 

Koje osobine krase najuspešnije?
Kapaciteti Nacionalne službe za zapošljavanje nisu naročito veliki, pa kroz njihov program testiranja ne mogu da prođu svi. Ali zato na sajtu NSZ postoji koristan vodič za osnovce iz kog smo izvadili neke delove za vas.

Bankare, preduzetnike, menadžere, stručnjake za marketing 
• preduzimljivost 
• samopouzdanje 
• ambicioznost 
• samodisciplina 
• dinamičnost 
• odlučnost 
• promišljenost

Medicinske sestre, lekare, psihologe, specijalne pedagoge, socijalne radnike, sveštenike…
• saosećajnost 
• toplina 
• strpljivost 
• savesnost 
• staloženost

Hemičare, molekularne biologe, fizičare, matematičare, arheologe, astronome, istoričare 
• radoznalost 
• sklonost ka istraživanjima 
• samodisciplina 
• ambicioznost 
• samostalnost 
• istrajnost

Dizajnere, slikare, vajare, muzičare, pisce, glumce, kreatore 
• maštovitost 
• kreativnost 
• naklonost prema lepom 
• samodisciplina 
• samostalnost 
• istrajnost

Operatere na računaru, Ekonomiste, poslovne sekretare… 
• tačnost 
• preciznost 
• urednost 
• organizovanost 
• temeljnost 
• ljubaznost

Policajce, vatrogasce, kriminalističke inspektore, oficire

• hrabrost 
• promišljenost 
• odlučnost 
• pouzdanost 
• dinamičnost
• staloženost 
• prisebnost 
• savesnost

Elektrotehničare, mašinske i građevinske inženjere i tehničare 
• promišljenost
• preciznost
• samodisciplina
• organizovanost 

Izvor: Žena

Nekada se podrazumevalo da deca bez pogovora slušaju roditelje, bake, deke i druge bliske odrasle osobe. Danas, što je manje dece koja ne govore „neću“,to se dečja poslušnost bolje kotira.

Pitanje „slušaju li“ roditeljima se postavlja svakodnevno, pa nekako ispada da deca i poslušnost idu zajedno i da se od dece očekuje da aminuju i rade sve ono što od njega traže mama i tata. 
Prirodno je da je roditelj glavni u kući, alito ne znači da ne treba da se pitamo kakve su posledice bespogovorne poslušnosti.

ŠTA BI REKLA MAMA
Na osnovu svog bogatog iskustva, klinički psiholog Nevena Lovrinčević u knjizi „Ko je gazda u vašoj kući“ ističe da, kao što nije dobro kad nemamo nikakvu kontrolu nad detetom, ne valja ni ako je dete uvek poslušno.
– Deca koja bez reči rade sve što im roditelji kažu su nesigurna, imaju potrebu da autoritet odobri sve što rade i da zadovoljavaju mamu i tatu. Takva deca često izrastaju u pasivne osobe koje izbegavaju samostalno donošenje odluka bilo da je reč o izboru fakulteta, bračnog partnera ili radnog mesta – kaže Nevena Lovrinčević.
Štaviše, njihova nesigurnost dominira u svakodnevnom životu, u pravljenju manje važnih, pa čak i potpuno nevažnih izbora.
– Ako na pitanje „kakvu kafu piješ“ dobijete odgovor „onakvu kakvu skuvaš“, verovatno se radi o osobi koja ima problem s donošenjem odluka i pravljenjem izbora. Kod njih je strah od imaginarne greške toliko izražen da se osećaju sigurno jedino ako to što rade odobri neki autoritet, recimo roditelj, partner ili šef – objašnjava naša sagovornica.

SVAKO MORA DA POGREŠI
Kao što roditelj povremeno treba da nastupi s pozicije autoriteta, jednako je važno i da pusti dete da se razvija, da bude radoznalo, da greši, pravi gluposti i da ponekad bude nevaljalo.
– Važno je da roditelj shvati da ne samo što ne može da zaštiti dete od svih grešaka i promašaja, već i da to ne treba da čini. Greške se neminovno prave tokom odrastanja, prave se tokom celog života i upravo nas to uči da pravimo razliku između dobrog i lošeg, i da donosimo odluke. U situacijama kad greške mogu da budu opasne a šteta nepopravljiva treba reagovati odmah, ali u svim ostalim slučajevima puštajte decuda greše i da snose posledice – savetuje Nevena Lovrinčević.

  Izvor: Žena

Hronicni stres tokom trudnoce moze da izazove depresiju, kaze najnovija studija. Istrazivaci su takodje otkrili da mentalne beneficije koje obezbedjuju hormoni mogu da budu uništene hronicnim stresom.

Vodeci autor, doktor Benedeta Leuner je rekao da ova otkrica pomazu da se razume postoporodjajna depresija koja je zaista porazavuje stanje za svaku zenu.

Eksperiment je pokazao da zenke pacova koje nisu bile izlozene stresu, pokazuju bolju povezanost celija mozga sa regijama koje su zasluzne za ucenje, pamcenje i raspolozenje, a narocito za obavljanje više stvari u isto vreme.

Nasuprot tome, mozak majki pacova koji je bio izlozen stresu dva puta dnevno, tako što su bile bacene u vodu, ili im je ograniceno kretanje, nisu pokazale napredak. Takodje, imale su slabiju fizicku interakciju sa bebama. Ponašanje je ispitivano i kod majki koje sui male postporodjajnu depresiju. Majke pod stresom su ranjivije i nemaju kapacitet mozga kao one mirne. Misleci da nisu dovoljno dobre, one padaju u depresiju.

Majke pacova koje su bile 30 minuta odvojene od mladunaca, uzimaju bebu, ušuškaju je i doje. Majke podstresom ih ostavljaju da lutaju same po kavezu i redje ih hrane. Ovo neverovatno podseca na ponašanje majki kod ljudske vrste.

Razumevanje postporodjajne depresije trebalo bi da pomogne prevenciji i lecenju. Ovo stanje nije straššno samo za majku, vec i za bebu, pa kao odrasle osobe mogu biti anksiozne i depresivne. 

Izvor: Domino Magazin

Igračke su dragocene za pravilan razvoj svakog deteta i zato ih treba brižljivo birati. Dobra igračka odgovara uzrastu deteta, napravljena je od kvalitetnog, netoksičnog materijala, nema delove koji otpadaju i, što je najvažnije, podstiče razvoj vašeg mališana.

DO TRI MESECA

Iako novorođenčetu nisu potrebne igračke, iznad kreveca postavite vrtešku s visećim figuricama, koje će moći da prati pogledom. Beba pozitivno reaguje na zvuke, pa birajte vrteške koje ispuštaju mirne tonove i uspavanke. Ne postavljajte ih sa strane ili iza glave deteta, već na sredinu kreveca. 

DO ŠEST MESECI

Beba treba da bude okružena mekanim igračkicama od platna ili frotira, blagih i vedrih boja, koje će moći da uhvati šakom. Nabavite joj zvečku koju će moći da premešta iz ruke u ruku. U ovom uzrastu bebe već počinju da trpaju sve u usta, pa im ponudite glockalice od mekane gume ili kaučuka.

DO DEVET MESECI

Lopta je savršena za dete ovog uzrasta jer će je rado bacati i pratiti pogledom. Radoznalim mališanima dopadaju se i autići, patkice i vozići koji imaju kanap, jer mogu da ih povlače ka sebi i prate njihovo kretanje. Sada je pravi trenutak i da im ponudite krupne kocke jarkih boja jer su već dovoljno vešti da ih ređaju jednu na drugu. 

DO 12. MESECI

Intelektualne i motoričke sposobnosti u ovom uzrastu razvijaju se predmetima određenih oblika (krug, kvadrat, romb) koje dete treba da ubaci u otvor istog oblika. U istu svrhu mogu da se koriste i kantice u koje mogu da se ubacuju loptice i kocke, a deci su zanimljivi i autići i druge igračke sa točkovima. Ponudite mu i papir i drvene bojice, jer tada već može da šara. 

DO 18 MESECI

Dete počinje da prepoznaje likove na slikama, pa će uživati u listanju jednostavnih slikovnica, s jednostavnim pojedinačnim slikama životinja, voća, ljudi… Za razvoj fine motorike, savršeni su papiri u boji koje dete može da gužva i savija, dok je gumena lopta idealna za usavršavanje koraka.

DO TREĆE GODINE
Sada su već dovoljno veliki da sami traže određene igračke: dečaci se opredeljuju za autiće, dinosauruse i divlje životinje, dok devojčice biraju lutkice i pitomije životinje. Podstaknite detetovu kreativnost i ponudite mu plastelin, vodene boje i tupe makaze. Ako ga ne drži mesto, kupite mu jednostavnu slagalicu od 12 delova, jer će tako moći da vežba strpljenje.

DO PETE GODINE

U ovom uzrastu detetu su potrebne sitnije kocke koje su izuzetno korisne za razvoj kreativnosti i fine motorike. Ako vaš mališan voli da imitira odrasle, uživaće igrajući se sa mini-kuhinjom, koferčićima s alatom, doktorskim priborom, plastičnom peglom…

ZA PREDŠKOLCE

I dečaci i devojčice predškolskog uzrasta uglavnom traže igračke omiljenih likova iz crtanih filmova. Pre nego što mu ispunite želju, upoznajte se sa sadržajem i porukom crtaća i objasnite detetu zašto vam se ne dopadaju antiheroji i nakinđurene lutke. Usmeravajte ga na društvene igre, kupite mu loptu za fudbal, lastiš, vijaču, obruč, rolere ili bicikl.

 Izvor: Žena

Volimo svoje dete. Sve bismo učinili za njega. S kakvim samo žarom opisujemo prijateljima simpatičnu „genijalnu“ izjavu našeg mezimca. Topimo se od miline posmatrajući ga iz prikrajka kako se igra, ali da li se ikada zapitamo kako mu zapravo stavljamo do znanja koliko ga volimo, koliko nam je važno i koliko nam je život lepši otkako je ono ušlo u naš svet?

Katarina Majkić, pedagog u Savetovalištu za porodicu u Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu, ukazuje na to da je veliki deo vremena koji roditelji provode sa svojim detetom zapravo usmeren na borbu sa sopstvenim strahovima. To je naročito izraženo kada su deca mala, a ogleda se u tome što im neprestano govorimo „nemoj“, tj. „nemoj to da radiš“.
– Fokusirani na to da nam dete odnekud ne padne, nešto ne slomi ili nešto ne proguta, zastanemo li na trenutak i zapitamo li se kako dete doživljava to „nemoj“, koje tako često sluša? Vođeno glađu za igrom i istraživanjem a ne poznajući dovoljno svet u kome živi, ono vrlo lako može da zaključi da je svet opasno i nebezbedno mesto za život, pa može početi da se postepeno povlači i odustaje od istraživačkih aktivnosti koje su vrlo značajne za njegov pravilan psihofizički razvoj – kaže naša sagovornica.

Da li vi skupljate igračke
Dete, kaže ona, može tako da zaključi i da roditelj nema poverenja u njegove sposobnosti, pa ga zato stalno opominje rečju „nemoj“. 
Sve to doprinosi sadržaju i načinu na koji dete gradi sliku o sebi. Tek kasnije, kada dete krene u školu i ne pokazuje dovoljno inicijative, nema motivaciju da do kraja uradi zadatak, lako odustaje, zapitamo se gde smo pogrešili.
Prema rečima pedagoga, tipična roditeljska greška je ako stalno idemo iza deteta i skupljamo igračke koje je razbacalo. Da li ga tako učimo odgovornosti i da li mu upućujemo poruku da verujemo u njega? Ako zastanemo i razmislimo na trenutak, nije teško da zaključimo da mu na taj način ne ostavljamo mogućnost da uči na svojim delima. Očekujući od deteta da sve uradi besprekorno, tj. onako kako smo mi zamislili, šaljemo li mu poruku „moraš biti savršen, jer jedino ako si savršen, ja ću te voleti“.

Samostalni više veruju u sebe 
Takođe, radeći umesto deteta ono što ono samo može da uradi upravo da bismo ga poštedeli nekog neprijatnog posla, bolje od njega namestili krevet ili ubrzali proces oblačenja, šta dete drugo može da zaključi osim „jedino sam sposoban da ubedim druge da brinu o meni“ ili „ne vredi ni da pokušavam jer, šta god da uradim, neće biti dovoljno dobro“? Na taj način svakako nećemo uticati na razvoj njegovog samopoštovanja. Što je dete samostalnije u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, što je sigurnije u svoje veštine kao što su penjanje, skakanje, trčanje, ono počinje sebe da vrednuje vrlo visokim stepenom na svojoj unutrašnjoj lestvici vrednosti.

Primetite mali podvig
Koliko puta u toku dana kažemo detetu da ga volimo? Koliko puta u toku dana, bez ikakvog povoda, jer nam povod i nije potreban, pogledamo dete u oči i uputimo mu pogled pun ljubavi i razumevanja? Koliko često obratimo pažnju na dečje ponašanje koje je adekvatno i prihvatljivo, i to pohvalimo, ili se pretvaramo u lovce na nestašluke? Pri tom zaboravljamo da su nestašluci vrlo zabavni i da su sastavni deo odrastanja. Pa i sami smo ih u detinjstvu vrlo često činili. 
Ako uložimo minimum truda da preformulišemo poruke kojima se obraćamo detetu, dajemo mu veliki ulog za njegovu budućnost.
U svakodnevnoj komunikaciji, umesto da počnemo rečenicu sa „nemoj“, možemo mu dati uputstvo šta očekujemo da uradi. Vaša topla emocionalna reakcija, verbalna poruka kojom ga podržavate i stavljate mu do znanja da ste primetili njegov mali podvig ili uspeh, učiniće da dete veruje u sebe i sopstvene snage i kod deteta će se razvijati inicijativa za nove poduhvate.
I ne zaboravite: na pitanje „ko sam ja i šta mogu“, koje dete podsvesno često sebi postavlja, odgovor dobija upravo od vas, kroz poruke koje mu svakodnevno upućujete. 

Izvor: Žena