Ponavljanje istih priča, bajki ili crtanih filmova, što je karakteristično za dvogodišnjake, doprinosi razvoju njihovog pamćenjaRoditelji su često u nedoumici kada njihovo dete stalno traži isti crtani film ili istu priču da čuje po ko zna koji put pred spavanje. Na policama može da bude mnoštvo crtanih filmova, ali dete će nepogrešivo pokazivati u jedan jedini – omiljeni, bez obzira na to što ne zna ostale crtane junake. Bilo da je roditeljima dosadno ili ne, treba da se naoružaju strpljenjem i “još jednom” ispune želju detetu, kažu stručnjaci. Ponavljanje istih priča, bajki ili crtanih filmova, što je karakteristično za dvogodišnjake, važno je za njihov razvoj, jer pomaže razvoj pamćenja. Dete u ovom uzrastu počinje i da prepoznaje sebe i druge članove porodice na fotografijama i video-snimcima, pa može da prati likove u priči i identifikuje se sa njima. Ono, zapravo, spoznaje prvi osećaj identiteta. Počinje da upotrebljava sve veći broj reči, razvija svoje intelektualne sposobnosti u kojima je i veština izražavanja da bi ga drugi razumeli i da bi ono samo bolje shvatilo stvari. Takođe, razvija osećaj pravila, pri čemu počinje da razlikuje vrste ponašanja. To znači da može da prati događaje vezane za više likova i da shvata razloge njihovih akcija. Obraća pažnju na detalje, želeći da razume i najmanju sitnicu. Crtani filmovi i bajke su tu da pomognu i poboljšaju razvoj memorije. Zato i postoji potreba kod deteta za stalnim ponavljanjem. Za dete od dve godine ponavljanje je veoma važno, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete. Potreba za ponavljanjem takođe je i posledica procesa saživljavanja sa likovima iz određene priče. Zahvaljujući ovoj identifikaciji dete upoznaje sebe, jer počinje da se predstavlja mentalno, zamišljajući priče likova sa kojima se poistovećuje. Akcije i reakcije likova uče ga šta se događa u životu, vode ga u otkrivanje različitih vidova ponašanja i omogućava mu sticanje prvih iskustava na virtuelnim primerima. Dete ovog uzrasta, inače, nije u stanju da razlikuje stvarnost od fantazije. Ono se oseća kao protagonista uvek i u svemu. Bajke i crtani film olakšavaju ovaj proces, jer se oslanjaju na fantastičan svet u kojem je sve moguće. Oni su i savršeni model zamene za osećaj samoće prilikom odvajanje od majke. Ovo je neophodna i pozitivna etapa razvoja, koja pokazuje da dete uspeva samo da izgradi osećaj sigurnosti, koji mu je do tog trenutka konstantno pružala majka. NIJE HIR VEĆ POTREBA Da bi se dete razvijalo na pravi način, neophodno je da roditelji udovoljavaju njegovim željama, jer se ovde ne radi ni o kakvom hiru. Ovaj period traje od druge do četvrte godine, ali se nastavlja i kod starije dece, koja pokušavaju da razumeju složenije radnje i osećanja. Dete treba istovremeno navići i na knjige, jer crtani film ograničava fantaziju, neophodnu za razvoj kreativnosti. Ispisane stranice knjige podsticajnije su jer, iako ilustrovane, dete mora da se potrudi i zamisli pokrete junaka. Izvor: Novosti |