Što se podučavanja dece tiče, više nije pitanje «da li je neko dete inteligentno/pametno», već «na koji način je neko dete inteligentno/pametno». Za vaspitače i učitelje ovo predstavlja jednu vrstu izazova i olakšanja u isto vreme – jasno nam je da svako dete može da nauči, samo je pitanje na koji način mu možemo pomoći da nauči. Continue reading →

Valdorfska pedagogija, kao i antropozofski pravac na čijem temelju je razvijena, nastaje kao pokušaj da svetu pruži pomoć i podršku u svom daljem napretku. Kako je materijalistički pristup životu i pogled na svet „ugrozio i sadašnjost i budućnost“ (Steiner, 1997:56), u pedagogiji kao i u ostalim životnim sferama, bilo je neophodno razviti nove ideje koje bi pomogle opstanak i razvitak ne samo društva u celini, već i svakog njenog člana pojedinačno. Oni, koji gledišta valdorfske pedagogije upoznaju i prihvate, u njoj vide neograničene snage i mogućnosti. Ovu pedagogiju oni ne smatraju samo pukom „metodom“ vaspitanja, niti načinom prevazilaženja izazova sadašnjice, već je vide i kao „preobražavajući podstrek društva sa dalekosežnim posledicama“ (Steiner, 1997:viii). Continue reading →

Danas, kada imamo sve veću ponudu i sve primamljivije reklame namirnica koje ne doprinose zdravlju, u zapadnom svetu a i kod nas imamo rastući problem dečije gojaznosti, izazvan uglavnom konzumiranjem brze i nezdrave hrane. Ali, može se učiniti dosta toga, jer dobre prehrambene navike počinju kod kuće… Continue reading →

Jedan nedavni eksperiment sa uvođenjem trčanja kao redovne aktivnosti u školski program pokazao je da je ono ne samo poboljšalo kondiciju, već i uspeh u školi! Continue reading →

Jedan od najvećih uzročnika skoro svih bolesti savremenog doba se krije u nekvalitetnom varenju! Jedan od načina postizanja kvalitetnog varenja jeste poštovanje pravila o razmacima između obroka, u zavisnosti od vrste hrane koja se konzumira. A da bi se izbegli probavni  ”konflikti”, neophodno je da se vodi računa i o pravilnom kombinovanju namirnica u okviru jednog obroka. Continue reading →

Posebno važan odmor jeste noću, od 22h, ili čak i ranije. Između 22h i 3h u pinealnoj žlezdi, koja se nalazi u mozgu, luči se vrlo važan hormon melatonin. Continue reading →