Najpre se određuju strane tela na sebi, radi se individualno sa detetom. Zatim se ponove prve dve pozicije sa reedukatorom pred ogledalom, pri čemu se i reedukator i dete naginju u desnu ili levu stranu; dižu desnu ili levu ruku; ispružaju desnu ili levu ruku itd. Dalje, dok  ispružaju desnu ruku levu podižu, dok pružaju u stranu desnu ruku dotle ispružaju u stranu levu nogu, ili obratno, ili to čine istovremeno itd. Na taj način mogu da se obnove pokreti iz vežbi za otkrivanje svoje celovitosti, samo se sad obrađuju na složenijem nivou, odnoseći se prema činjenici i pojmu lateralizovanosti prema kome se od sad mora odnositi pri svim serijama vežbi koje slede.

Po završenom utvrđivanju pojma desno-levo u individualnom tretmanu, dete se uključuje u grupu. Deca se postave u dva reda jedan iza drugog (svima su desna i leva ruka sa iste strane) i tako marširaju jedan iza drugog sa rukama na ramenima svog prethodnika ( maršira se desna-leva). Tako se otkriva istostranost, npr. desne noge sa desnom rukom i leve sa levom. Zatim se deca okrenu jedno prema drugom i otkrivaju da im sad nije desna ruka sa iste strane kao kod njegovog naspramnog druga. Onda se desna ruka stavlja na levo rame, posle ukoso na desno rame druga itd.

Sledeće je da reedukator staje nasred prostorije i traži da se svi postave sa njegove desne ili leve strane (može postaviti i neko dete).

Zatim se nacrta na podu mreža od jednakih kvadratića 4X4 i u njih se upišu brojevi. Postavi se dete u jedan kvadratić i traži da zamisli i kaže (pogodi) na koji bi broj stao da je koračao napred, nazad, u stranu. Posle toga to ponovi vlastitim koracima. Ista mreža se nacrta na zidnu tablu i dete treba da zamišlja kretanje u pravcu desno-levo, napred-nayad i tako pogađa gde će se naći. Ovim se pojam desno-levo, napred-nazad uključuju u mogućnosti operativnog mišljenja.

Ako se radi o usmeravanju lateralizovanosti kod ambidekstera, gde tim utvrdi da je to neophodno, onda se sve aktivnosti organizuju prema ruci koja je određena za dominantnu, počevši od onih strukturisanih do nestrukturisanih u okviru igara koje odgovaraju određenom uzrastu. Posebno se insistira na vežbama osamostaljivanja pokreta i ujednačavanja tonusa.

Tako, možemo reći da se vežbe za lateralizovanost tela i pokreta mogu podeliti u tri grupe: vežbe koje otkrivaju lateralizovanost (na sebi, na drugom, u okviru vežbi pred ogledalom, dete iza deteta, dete ispred deteta, licem u lice i sl.), vežbe lateralizovanosti u prostoru (reedukator-postrojavanje dece, određivanje desnih i levih uglova sobe itd.) i vežbe za organizovanje lateralizovanosti (igre u prostoru, kretanje po mreži i dr.)

Mora se paziti da se dete sa nesigurnom lateralizovanošću provede kroz sve tipove vežbi kako bi ono moglo da otkrije lateralizovanost tela i pokreta, lateralizovanost prostora i da tu lateralizovanost primeni u manipulativnom prostoru i aktivnostima.