Hidroterapija se izvodi individualno ili grupno u zavisnosti od kliničke slike i uslova.

Izvodi se u za to prikladnoj prostoriji, u manjem bazenu ili većoj kadi. Tehnika se sastoji u tome da se dete opruži u vodi, da delimično lebdi, pri čemu reedukator primenjuje laku masažu, tehniku pasivnih pokreta i posle pokušava da izazove ili prihvata aktivne pokrete deteta podstičući igru sa njim. Pokreti treba da su uvek jednostavni, da poštuju sve do sad pomenute principe. Sastoje se od pljeskanja po vodi, pri čemu deca otkrivaju medju svog tela, “teranja bicikla” pod vodom, pokreta plivanja ili ritmičkog uskladjivanja izmedju aktivnosti gornjih i donjih ekstremiteta.

Kad deca koja sarađuju (to su uglavnom grupe dece mlađeg školskog uzrasta sa dispraksijom, disgnozijom, hiperkinetskim sindromom, tikom), insistira se na aktivnim pokretima koji treba da što jasnije otkrivaju međe delova tela i vode, pri uranjanju delova tela, izranjanju, naizmeničnom uranjanju-izranjanju, sve do prskanja vodom. Ukoliko je bazen veći mogu se trenirati i tehnike plivanja, koje istovremeno vrše i koordinaciju aktivnosti i definisanje doživljaja svoje telesne celovitosti.

Podvodna laka masaža i pasivni pokreti primenjuju se u radu sa pacijentima u katatnom stanju, sa autističnim decom i visoko anksioznom.