Detetu je kad krene u školu potrebna roditeljska podrška da bi što bolje prihvatilo novo okruženje i obaveze ili da bi savladalo strah.

U Srbiji će, prema procenama, oko 80.000 mališana 1. septembra prvi put sesti u školske klupe. Iako roditelji za školski pribor i garderobu pre „velikog dana” treba da izdvoje od 9.000 do 40.000 dinara, čini se da je to lakši deo. Detetu je, kažu stručnjaci, kad krene u školu potrebna i roditeljska podrška kako bi što bolje prihvatilo novo okruženje i obaveze, ili savladalo strah.

- Prvog školskog dana Ksenija je plakala i vukla me da uđem s njom u učionicu. Plašila se da ću je zaboraviti u toj zgradi i da neću doći po nju. Namučile smo se dok konačno nije prihvatila školu i nove obaveze. Ali upornim razgovorima sam uspela da je ubedim da je to ozbiljno, da mora da uči i da ne može više po ceo dan da se igra s decom. Bilo je povuci-potegni, ali je Ksenija završila prvi razred kao odličan đak. Dobila je i knjigu, što ju je motivisalo i za ovu školsku godinu koja nam sledi – kaže Dejana Popović, majka male Ksenije koja je ove godine završila prvi razred.

Već posle mesec ili dva, kako kaže, mnoga deca su počela i sama da idu u školu.
- Nije mi bilo svejedno da je puštam samu, ali pošto škola nije daleko i nema opasnih raskrsnica, pristala sam. I dok prvog dana nije htela da odem, kasnije je već bilo „što si došla, hoću sama da se vratim s drugarima” – priča Dejana.

Psiholog Višnja Helajzen savetuje roditeljima da vode dete u školu sve dok se ne navikne na ambijent, nove drugare i učiteljicu. 
- Ukoliko je škola blizu kuće, ne zahteva prelazak nekih rizičnih ulica i raskrsnica, ili možda dete uopšte ne mora da prelazi ulicu, onda ga brzo treba pustiti i da u školu ide samo. Ako je rizik veći, bolje je da roditelji odvode i sačekuju dete, ali to sami treba da procene – kaže Višnja Helajzen.

Branka Tišma, psiholog u OŠ „Lazar Savatić”, ističe da je polazak deteta u prvi razred novina za svi članove porodice, pa o mnogo čemu mora da se vodi računa. 
- S decom mora da se razgovara kako bi što bolje prihvatili novu grupu. Roditelji treba i da ih pitaju kako se zovu deca koja idu s njima u razred. Ali ne treba ih ispitivati odmah posle škole, jer su tada umorni. Važno je i da ih prvih dana dovode 10-15 minuta pre nastave, jer deci koja kasne obično treba više vremena da postanu deo nove grupe. Treba imati u vidu da će se prvih mesec dana umarati brže nego ranije, dok se ne naviknu. Takođe, treba voditi računa da imaju dovoljno sna i da se hrane adekvatno – objašnjava Tišma.

Roditelji, kako kaže, ne smeju previše da štite decu i odrađuju poslove umesto njih. 
- Decu treba pustiti i u školi i kod kuće da sami odrađuju svoje obaveze. Učenje ne treba da traje satima, jer su deca koncentrisana do 30 minuta. Bolje je da prave dužu pauzu, ali ne uz TV, nego da budu fizički aktivni. Takođe, roditelji ne treba da se mešaju ni ako se desi neki nesporazum među decom u školi, bolje je uputiti ih na učiteljicu – smatra Branka Tišma, i dodaje da je prvih dana posebno važno pokazati detetu poverenje da će se snaći u školi, i nikako ne ulaziti u učionicu za njim.

Višnja Helajzen kaže da od toga koliko je dete zrelo zavisi i kako će se snaći u školi. Bolje prolaze deca koja su bila samostalno u igri kod kuće ili u predškolskoj ustanovi. 
- Samostalnost u ponašanju i prihvatanju obaveza zavisi od zrelosti, od toga da li je dete išlo u predškolsku ustanovu ili su ga čuvale bake. Od toga kako je vaspitavano i koliko je zrelo, zavisi i da li je dete sposobno da isprati čas – navodi Helajzen.

U OŠ „Vladislav Ribnikar”, na primer, deca nemaju odmah svih pet časova, nego najpre imaju dva, pa tri časa… Direktorka te škole Snezana Knežević poručuje roditeljima da ne treba da traže problem.
- Ne treba unapred praviti traumu i frustraciju od polaska u prvi razred. Treba samo biti uz svoje dete i pratiti njegove reakcije. Poželjno je da roditelj tada uzme nekoliko dana godišnjeg odmora kako bi što bolje podržao dete – savetuje Knežević.

Saveti psihologa kako da se roditelji ponašaju s prvacima

- Pričajte stalno s njima da bi što pre prihvatili novu situaciju
- Pitajte ih kako se zovu deca koja idu u razred s njima. Ne treba ih ispitivati odmah posle škole, jer su tada umorni
- Nemojte raditi domaće zadatke umesto njih
- Dogovorite se koji će kutak kod kuće biti njihovo radno mesto
- Pobrinite se da imaju vreme i za školu i za druženje
- Pobrinite se da su svaki dan ispavani
- Ishrana mora da bude adekvatna. Deca ne smeju da doručkuju čips i gazirane sokove 
- Nikako se ne mešajte u njihove nesporazume s drugom decom u školi. Zato postoje zaposleni u školi
- Prvih dana ih obavezno dovodite 10-15 minuta pre početka nastave. Deci koja kasne treba više vremena da postranu deo nove grupe
- Brzo ih pustite da idu sami u školu ako to ne zahteva prelazak rizičnih ulica
- Školom im nikada ne treba pretiti, „reći ću te kod učiteljice” ili „ići ćeš ti meni kod psihologa”
- Učenje ne bi trebalo da traje satima. Deca se koncentrišu do pola sata
- Posle učenja neka naprave dugu aktivnu pauzu. Dakle, ne pred TV-om
- Nemojte ulaziti za njima u učionicu da biste ih kontrolisali. Ukažite im poverenje
- Nemojte ih učiti da čitaju i pišu pre škole. Mnogi nauče na pogrešan način, pa imaju više problema u školi nego da nisu znali slova.

Hoće li se snaći, koliko mu treba pomagati, kako će izaći na kraj s drugom decom – dileme su koje muče roditelje novih prvačića. Kako da ih reše, savetima pomaže Radmila Grujičić, psiholog

Da li treba da mu pomažem?
Mnogi roditelji znaju da iz najbolje namere naprave medveđu uslugu svojoj deci. Preterano im pomažu, rade zadatke umesto njih ili sede pored njih dok uče. Detetu, kao i svakom drugom uostalom, pomoć prija, ali rezultat prevelikog mešanja roditelja u dečje školske obaveze jeste nemogućnost deteta da stvori radne navike i postane samostalno, i to ne samo u školi, već i u životu. Zato, naglašava Radmila Grujičić, psiholog, roditelji treba da imaju mere, i to baš na početku školovanja. Ne treba da radite domaći umesto deteta, niti da bdite nad njim dok radi. Možete samo da pogledate šta ima da uradi i da proverite da li je zadatke rešilo ispravno. Ali ni tada, ako uočite grešku, ne treba da je ispravljate, već da pustite dete da to uradi samo.

Kada je vreme za upis na vannastavne aktivnosti? 
U prvom polugodištu prvačića ne bi trebalo opterećivati vannastavnim aktivnostima. To je period kada se dete prilagođava na novu sredinu, nove obaveze i nove drugove, pa bi ga vannastavne aktivnosti i sekcije samo dodatno zbunile i otežale mu prilagođavanje. Zato upisivanje na sekcije treba ostaviti za drugo polugodište, ali i tada treba voditi računa da se dete ne upisuje na sto stvari odjednom, već samo na onoliko koliko dete može da podnese. I, što je veoma važno, prilikom upisa treba poštovati želje i interesovanja deteta, dakle, ne birati aktivnosti prema željama i ambicijama roditelja, što roditelji neretko čine. 
– Jedino što je od vannastavnih aktivnosti opravdano u prvom polugodištu jeste učenje stranih jezika za decu koja su i pre škole išla na časove, pošto nije dobro da se izgubi kontinuitet – ističe naša sagovornica.

Kako će se uklopiti u novu sredinu?
Ovaj strah, tako čest kod roditelja, nije opravdan, ističe Grujičićeva. Kako kaže, svako dete u školi nađe drugo dete koje je sličnog karaktera i sličnih interesovanja kao i ono. Roditelji treba da podstiču dete na druženje i da mu objasne koliko pravo drugarstvo može da mu ulepša boravak u školi, ali i da bude od pomoći ukoliko na času nisu sve zapisali ili razumeli ili iz bilo kog razloga nisu prisustvovali nastavi.

Koliko treba da se igra?
To što je dete pošlo u školu nikako ne znači da treba samo da uči i da je s igranjem kraj, budući da je igra potrebna svakom detetu, a posebno prvačiću, koji ne može odjednom da se odrekne onoga što mu najviše prija.
– Roditelji igru nikako ne treba da shvataju kao gubljenje vremena, već kao aktivnost koja je vrlo korisna za dete. Dete igrajući se upoznaje svet oko sebe, uči boje, oblike, razvija motoriku i kreativnost, a ima i socijalnu funkciju, npr. devojčice kroz igru često glume učiteljice, doktorke, vaspitačice – kaže Radmila Grujičić i dodaje da dete, kad pođe u školu, ipak treba da se navikne da prvo završi sve školske obaveze, pa tek onda da se igra. 

Izvor: Žena

“Mijenjajući način na koji se osjeti obrađuju i integriraju u mozgu možemo pomoći djeci s autizmom da bolje obrađuju i koriste informacije koje primaju i kako bi se bolje nosili sa svakodnevnim zadacima“, rekla je Roseann Schaaf, radna terapeutkinja i neuroznanstvenica koja je vodila studiju

Continue reading →

Nakon što je napravljena velika edukacijska reforma prije 40-ak godina, finski školski sistem dosljedno zasjeda na vrh internacionalnih lista edukacijskih sistema.

  Continue reading →