Možete li da zamislite u kakvom je mentalnom stanju otac deteta koje je upravo saopštilo da želi da se istetovira, ili majka kojoj je ćerka s ponosom pokazala jezik probušen minđušom? Šok, bes i ljutnja najblaži su izrazi jer za ovakve scene nije spreman nijedan roditelj. Najgore od svega je što je starosna granica u kojoj počinje potreba za ovakvih ukrašavanjem tela sve niža, pa se na ovaj korak u poslednje vreme odlučuju i stariji osnovci.
Šta ih tera na to, kako roditelji treba da reaguju i kakve su zdravstvene posledice tetoviranja i pirsinga, pitali smo Svetlanu Virijević- Mudrić, psihoanalitičarku, i dr Goranu Isailović, dermatologa i profesorku Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu.
Mladi se brane buntom
– Tetoviranje i pirsing su savremeni načini isticanja originalnosti ili pripadništva određenoj grupi. Tinejdžer je mlad čovek koji želi da se oseća odraslo, ali u isto vreme tuguje za dečjom bezbrižnošću. Potreba da se izbori s takvim težnjama čini ga ekstremno osetljivim prema svakom pokušaju da ga neko tretira kao dete – kaže Svetlana Virijević- Mudrić i dodaje da su oni jako osetljivi na kritike roditelja.
Zato je, kaže ona, najvažnije da se ne ponašate kao gospodar jer ćete tako odbiti dete od sebe, nateraćete ga da vas ne sluša i ne poverava vam se.
– Adolescenti žele da buntovnošću pokažu kako su svoji i autonomni, a istovremeno žele da pripadaju grupi koju ne čine članovi porodice. Imaju potrebu da imitiraju članove te grupe jer se tako pojačava osećaj pripadnosti. To se čini na razne načine, najčešće odećom i frizurom, ali marke, natpisi i amblemi na majicama nekada nisu dovoljni kao oznaka pripadnosti i pobune, pa se pribegava ukrašavanju kože – kaže Virijević-Mudrić.
Što je zavisnost tinejdžera od roditelja veća, to je njegova pobuna snažnija. Međutim, i njegovi strahovi od osamostaljivanja i budućeg života mogu da rezultiraju pojačanim buntom i agresijom.
U oba slučaja biće veća njegova potreba za naglašavanjem samostalnosti i, istovremeno, pripadnosti određenoj grupi koja ima svoja obeležja i sistem vrednosti.
Pretnje ne pomažu
–Roditelji treba da razmisle o tome šta se događa s njihovim sinom ili ćerkom, s čim se suočavaju i nose, kakve teškoće imaju, šta ih čini nesigurnim i nezadovoljnim. Dete ćete lakše odvratiti od tetoviranja time što ćete pokazati istinsko interesovanje za njegov život i probleme nego napadanjem, pretnjama i direktnim zabranama. Najvažnije je da vas dete ne doživi kao kontrolora – navodi Virijević-Mudrić.
Infekcije su česte
Dr Isailović navodi da se tetoviranjem i ugradnjom pirsinga narušava odbrambena moć kože i povećava rizik od infekcije, naročito ako je „ukrašavanje“ nestručno obavljeno.
Mladi treba da znaju da tetovaže i pirsinzi, naročito ako se nestručno urade i ne održavaju kako treba, mogu da izazovu i ozbiljne zdravstvene tegobe.
Uplašite ih strašnom, a istinitom pričom
Dr Isailović navodi slučaj dečaka od tri godine kome je kanom u Turskoj na ručici istetovirana slika lava iz crtaća
– Tetovaža se za nekoliko dana upalila jer je dete imalo alergijsku reakciju. Lečeno je lokalnim kortizonima deset dana, a od kane i kortizona izrasle su mu crne dlake, nalik na životinjsko krzno – priča doktorka i navodi primer još jednog pacijenta koji je istetovirao lik svog omiljenog fudbalera. Kada se razočarao, želeo je da uništi sliku laserom, ali je dobio keloide, pa se slika fudbalera praktično pretvorila u njegov reljef.
Rana od pirsinga mora dugo da se neguje
• Tetoviranje povećava rizik od infekcije virusom hepatitisa C.
• U Americi tetovirane osobe ne mogu da budu dobrovoljni davaoci krvi godinu dana od tetoviranja.
• Na mestu tetovaže mogu da se pojave keloidi, benigni tumori.
• Najčešće komplikacije nakon pirsinga su akutne infekcije, iritacije i otoci.
• Bušenje nije igra jer infekcija može da se pretvori u gnojni čir koji zahteva antibiotsko lečenje, kaže dr Isailović i dodaje da rana od pirsinga mora svakodnevno da se neguje između tri meseca i godinu dana, koliko joj je potrebno da zaraste.
Izvor: Blic Zena
