Majke i očevi brinu za svoju decu na vrlo jedinstven i umnogome različit način. Deca u stvari mogu da prepoznaju razlike između načina na koji majke i očevi pristupaju roditeljstvu i vaspitanju. Ovde ćemo se usredsrediti na ulogu oca.
Bebe mogu da razlikuju dodir i glas majke od dodira i glasa oca. Iako majke imaju prednost u uspostavljanju veze sa bebom, tate takođe za to od samog početka imaju veliku šansu. Beba stara šest nedelja jasno razlikuje glas majke od glasa oca; i dok će smirena beba intenzivnije reagovati na glas majke, uznemirena beba će se obično lakše i brže smiriti u tatinom naručju.
Majke su izuzetno dosledne u načinu na koji se obraćaju deci, komuniciraju sa njima i pružaju negu. One uspostavljaju rutinu, često izgovaraju iste reči pre hranjenja, pre kupanja, pri uspavljivanju… Tate retko sa takvom doslednošću pristupaju detetu. Svaki put kada podigne bebu, tata to učini na drugačiji način, i to je dobro jer beba tako uči, odnosno prepoznaje da je drži tata.
Vreme koje očevi posvećuju detetu je obično više orijentisano na igru, nego ono koje sa detetom provodi mama. Vreme koje majke provode a decom je nekako više u sklopu rutine i svodi se na negu (hranjenje, presvlačenje, kupanje), davanje zadataka (ispunjavanje obaveza – učenje radnih navika), te edukativne igre.
Vreme koje tata provodi sa detetom nije tako određeno niti rutinsko i mnogo je različitih improvizacija u igrama. U igrama u kojima mama koristi igračke, tata ima tendenciju da koristi svoje telo. Očevi se generalno više “fizički” igraju sa decom kroz različite sportske igre, te igre u kojima ima manje priče a više fizičke aktivnosti. To je izuzetno korisno, jer takva aktivnost pomaže fizičkom razvoju deteta, a takođe i razvoju mozga. Tate takođe imaju tendenciju da mnoge svakodnevne situacije pretvaraju u edukativne (mada toga često i sami nisu svesni), pretvarajući uobičajene obaveze u prave avanture za dete.
Očevi podstiču svoju decu na učenje. Naravno, i mama i tata žele da pomognu svom detetu da nauči nove stvari, ali tate to čine na nešto drugačiji način od majki. Na primer, u situaciji kada je dete frustrirano ili uznemireno, majka nastoji da pomogne u pronalaženju odgovora i rešenja, dok će otac voditi dete kroz frustraciju ili uznemirenost dok ono samo ne pronađe svoj sopstveni izlaz i rešenje problema. Očevi takođe mnogo više nego majke podstiču istraživanje i probijanje vlastitih granica kod deteta. Dokazano je da način na koji očevi uče decu da budu istrajni u pronalaženju rešenja pomaže kasnije deci u ostvarenju društvenih, pa i akademskih rezultata i postignuća. Svakako, tatin stil nije bolji od maminog, i obrnuto. Ovi stilovi vaspitanja su izuzetno kompatibilni i dopunjuju se, a deca u potpunosti koriste oba.
Izvor: SMedia
