Beograd – Uzimanje privatnih casova toliko je uobicajeno da se s pravom govori o postojanju paralelnog sistema obrazovanja. Ništa neobicno, osim što su oglasi za poducavanje preplavljeni ponudama ucitelja. „Deci mladjeg školskog uzrasta mogu pomoci u savladavanju teškoca“, „Naucicu vaše dete kako da uci“, „Pomazem deci od prvog do cetvrtog razreda u ucenju i izradi domacih zadataka“, samo su neki od oglasa na internetu. I sve to za 500, ali i za 1.200 dinara, koliko u proseku košta dvocas. Maštovitost roditelja doseze cak do toga da se privatni ucitelj angazuje polaskom deteta u prvi razred.
Sagovornici Danasa se slazu da je ucenicima na pocetku školovanja potrebna pomoc odraslih, ali da je besmisleno za to placati privatne casove.
Uciteljica jedne beogradske škole, koja je zahtevala da joj ne pominjemo ime, kaze da je najviše angazuju dobrostojeci roditelji, koji neretko od nje ocekuju da bude i dadilja. U takvim porodicama, kako kaze, imati privatnog profesora od prvog razreda osnovne škole stvar je prestiza.
- To je cisto pomodarstvo i pritom ne mislim samo na uzimanje privatnih casova od prvog do cetvrtog razreda, vec uopšte u osnovnoj školi. Angazovanje privatnog profesora je opravdano samo ako je dete dugo bilo odsutno iz škole. Danas svi negde jure, nemaju vremena… Placamo profesore za sve i svašta i mislimo da smo time završili posao. Bilo bi fenomenalno kada bismo mogli da platimo da neko umesto nas bude roditelj – kaze Zlatko Grušanovic, direktor beogradske OŠ „Vuk Karadzic“.
U školama odbacuju tvrdnje roditelja da je današnji program u mladjim razredima tezi nego ranije i da su ucenici preoptereceni. Grušanovic navodi da broj predmeta jeste povecan, jer su ubaceni izborni, ali da ti sadrzaji ne iziskuju od djaka neko veliko ucenje i ne podsticu ih na „bubanje“. U nizim razredima, kako kaze, atmosfera je više domacinska i porodicna.
- Deca danas uce strane jezike van škole, bave se sportom, idu na silne radionice… To ih više opterecuje nego školski program. Današnja deca su inteligentnija, imaju milion nacina da dodju do informacija. Nijedan program nije savršen i nece moci da ispuni ocekivanja svih nastavnika i roditelja, ali to nije glavni razlog zašto neka deca postizu slabije rezultate – ukazuje Grušanovic.
Uciteljica u OŠ „Josif Pancic“ Spomenka Markovic kaze za Danas da nekoj deci kada krenu u prvi razred treba pomoc i nadzor da bi se snašla, da bi razumela šta se od njih trazi, šta je dobar domaci zadatak…
- Ukoliko su roditelji takve dece prezauzeti, onda je u redu da se angazuje privatni ucitelj, a ne kasnije kada se pojavi problem. Nadzor i kontrola su potrebni, ali ukoliko neko stalno sedi pored deteta, ono ce teško da se osamostali. Pojedini roditelji placaju privatne casove da osiguraju deci odlican uspeh, cime im šalju poruku da ne moraju da se trude, jer ce uvek imati nekoga ko ce im pomagati – smatra Markoviceva.
I pored svih slabosti postojeceg školskog programa, cinjenice da ga cesto pišu ljudi koji ne drze nastavu i da su neki zahtevi preveliki za djake, naši sagovornici se slazu da ga deca mogu savladati bez vecih teškoca ako redovno dolaze u školu i paze na casu. Zlatko Grušanovic podseca da svaka škola organizuje dopunsku nastavu i da ucenik kome nešto nije jasno treba da pita nastavnika da mu objasni.
- Kakav god da je nastavnik, sigurno nece odbiti dete koje pita i trazi objašnjenje. cini se da danas svi idu linijom manjeg otpora, sve manje veruju našem školstvu, a odgovornost prebacuju na privatne profesore – zakljucuje Grušanovic.
Izvor: DANAS, V. ANDRIc