Nekada se podrazumevalo da deca bez pogovora slušaju roditelje, bake, deke i druge bliske odrasle osobe. Danas, što je manje dece koja ne govore „neću“,to se dečja poslušnost bolje kotira.
Pitanje „slušaju li“ roditeljima se postavlja svakodnevno, pa nekako ispada da deca i poslušnost idu zajedno i da se od dece očekuje da aminuju i rade sve ono što od njega traže mama i tata.
Prirodno je da je roditelj glavni u kući, alito ne znači da ne treba da se pitamo kakve su posledice bespogovorne poslušnosti.
ŠTA BI REKLA MAMA
Na osnovu svog bogatog iskustva, klinički psiholog Nevena Lovrinčević u knjizi „Ko je gazda u vašoj kući“ ističe da, kao što nije dobro kad nemamo nikakvu kontrolu nad detetom, ne valja ni ako je dete uvek poslušno.
– Deca koja bez reči rade sve što im roditelji kažu su nesigurna, imaju potrebu da autoritet odobri sve što rade i da zadovoljavaju mamu i tatu. Takva deca često izrastaju u pasivne osobe koje izbegavaju samostalno donošenje odluka bilo da je reč o izboru fakulteta, bračnog partnera ili radnog mesta – kaže Nevena Lovrinčević.
Štaviše, njihova nesigurnost dominira u svakodnevnom životu, u pravljenju manje važnih, pa čak i potpuno nevažnih izbora.
– Ako na pitanje „kakvu kafu piješ“ dobijete odgovor „onakvu kakvu skuvaš“, verovatno se radi o osobi koja ima problem s donošenjem odluka i pravljenjem izbora. Kod njih je strah od imaginarne greške toliko izražen da se osećaju sigurno jedino ako to što rade odobri neki autoritet, recimo roditelj, partner ili šef – objašnjava naša sagovornica.
SVAKO MORA DA POGREŠI
Kao što roditelj povremeno treba da nastupi s pozicije autoriteta, jednako je važno i da pusti dete da se razvija, da bude radoznalo, da greši, pravi gluposti i da ponekad bude nevaljalo.
– Važno je da roditelj shvati da ne samo što ne može da zaštiti dete od svih grešaka i promašaja, već i da to ne treba da čini. Greške se neminovno prave tokom odrastanja, prave se tokom celog života i upravo nas to uči da pravimo razliku između dobrog i lošeg, i da donosimo odluke. U situacijama kad greške mogu da budu opasne a šteta nepopravljiva treba reagovati odmah, ali u svim ostalim slučajevima puštajte decuda greše i da snose posledice – savetuje Nevena Lovrinčević.
Izrazito poslušna deca u životu se ne zabavljaju bogzna koliko, a nisu ni naročito omiljena u društvu jer se boje da probaju bilo šta novo. A bez smelosti nije moguć svestran razvoj ličnosti. Dakle, nemojte se uznemiravati ako je dete povremeno nevaljalo. Ono ispituje svet oko sebe, ispituje vas i ispituje samog sebe. Samo mora da se uspostavi ravnoteža između poslušnosti i povremene neposlušnosti. |
Izvor: Žena