Osećanje straha može biti reakcija na ugroženost koja se opaža u sadašnjosti, ali i na ugroženost koju osoba zamišlja da će se desiti u budućnosti. Razvoj ljudskog mozga tokom evolucije omogućio je ljudima sposobnost zamišljanja budućnosti – imaginaciju. Time smo stekli sposobnosti da razmišljamo o onome što smo zamislili, ali i da na zamišljeno reagujemo osećanjima. Takva osećanja su karakteristična samo za ljude – specifično ljudska, a trema spada u njih.
Ljudi tremiraju – osećaju tremu – kada su pred nekom, njima, važnom situacijom u bliskoj budućnosti za koju procenjuju da ih prevazilazi, da se nisu dovoljno pripremili. Plaše se da u datoj situaciji neće uspeti. Trema je najčešće povezana sa situacijama javnog nastupa, polaganje ispita, držanje govora ili predavanja, održavanja koncerta, nastupa u televizijskom programu i slično. Osoba koja tremira pred publikom ili autoritetom u stvari se plaši da će se osramotiti pred važnim ljudima. Postoji i trema koja nije povezana sa javnim nastupima, kao kada neko prvi put samostalno vozi automobil izvan grada.
Reč trema dolazi od reči tremor, koja označava nevoljno podrhtavanje, trešenje različitih delova tela, a koje je najuočljivije na rukama i šakama. Smatra se da je trema dobila svoje ime u Nemačkoj u 19. veku kada je u pozorišnim krugovima primećeno da pred premijere glumci imaju veoma izraženo ovo osećanje.
Kada neko procenjuje da nije dovoljno spreman za buduću važnu situaciju, ta ocena može biti sasvim ispravna. Tada ga trema stimuliše da se još bolje pripremi ili, ako nema vremena za pripremu, da odustane.
Međutim, osećanje treme je često neadekvatno – nastaje zato što osoba nerealno– umanjeno– ocenjuje svoje sposobnosti.
Nekada iza lošeg školskog uspeha ne stoji nesposobnost, već snažno osećanje treme zbog kojeg učenik ne uspeva da predstavi svoje znanje. Ako je učenik doživeo da mu se razred smeje jer je napravio omašku, on će se u sledećim situacijama odgovaranja plašiti da će ponovo nešto „lupiti” i osramotiti se. Uzrok takve treme je to što je izgubio samopouzdanje – poverenje u svoje sposobnosti.
Najveći problem sa tremom imaju osobe koje su perfekcionisti, koje žele da zadive publiku savršenim nastupom bez i najmanje greške. Kako ne prave razliku između dovoljno dobrog i najboljeg mogućeg, stalno se plaše da neće zadovoljiti previsoke zahteve koje su sami sebi nametnuli i da će se osramotiti.
Nekada ljudima koji imaju problem sa tremom može pomoći da se zapitaju: šta je to što se u toj situaciji može najgore dogoditi? Odgovor im može pomoći da počnu da razlikuju običnu neprijatnost od katastrofe.