Roditelji sve manje vremena provode sa svojim potomcima, a od psihologa traze da ih “odmene”. Neretko se zakazuju “terapije” za svaki sitniji problem.

NIKADA nije bilo više literature o vaspitanju ni više strucnjaka kojima se roditelji obracaju, a nikada, cini se, nije bilo ni više problema sa decom. Površno gledano, mame i tate se trude da im ispune svaki trenutak odvodeci ih na sport, balet, jezike, a cini se da suštinski ne rade svoj posao kako treba. Istrazivanje koje je sproveo Republicki zavod za statistiku, pokazalo je da se roditelji sve manje bave decom (narocito ocevi), a da se suština vremena koje provode sa mališanima svodi na hranjenje, oblacenje i ostale svakodnevne aktivnosti, dok tate uglavnom vreme sa potomcima provode ispred televizora.

Roditelji se danas sve više oslanjaju na mišljenje strucnjaka i neretko zakazuju termine za “terapiju” za svaku sitnicu. Iako u vecini slucajeva mogu da pomognu, psiholozi tvrde da deci nedostaje roditeljska toplina, lepa rec, paznja, zagrljaj…

- Imam klijente koji me veoma cesto zovu, ne mogu reci da je to na dnevnom nivou, ali zele da se posavetuju o svakom postupku – objašnjava psihoterapeut Ljiljana Filipovic. – To rade jer su u strahu da ne pogreše u vaspitanju, a ustvari iza toga se krije njihov nedostatak samopouzdanja. Osnovni zadatak psihoterapeuta je da takve ljude nauci da sami preuzmu odgovornost. Mogu ja sa njima da diskutujem i da se savetujem, ali uvek im prepuštam da oni donose odluke.

Filipoviceva napominje da se roditelji najcešce javljaju zbog gubitka autoriteta. Do toga, kako kaze dolazi, zbog grube komunikacije i zbog nedoslednosti, jer roditelji nisu uskladjeni i imaju razlicite stilove vaspitanja. Najcešce ispadne da na kraju dete ne sluša ni mamu, ni tatu.

Drugi razlog je okretanje vršnjacima i njihov preveliki uticaj, zbog cega odrasli imaju utisak da gube kontrolu. I za to su “krivi” roditelji, jer ako razviju topao odnos pun poverenja, dete ce biti otpornije na uticaje sredine. Vaspitanje dece je jedan od vaznih segmenata koji uticu na opstanak veze, pa su razlicite metode jedan od znacajnih razloga kada se potegne prica o razvodu.

Porodicni rucak, zakljucili su naucnici, savršena je prilika da roditelji koji su inace zauzeti porazgovaraju sa svojom decom. Takvi razgovori mogu imati veliki uticaj na ponašanje tinejdzera u buducnosti, ali istrazivanje RZZS je pokazalo da se stanovnici Srbije sve redje okupljaju oko trpeze.

- Zajednicki rucak poboljšava komunikaciju medju clanovima porodice, pa deca radije prihvataju savet roditelja – smatra Filipoviceva. – Iako nisu cesti kao nekad, porodicni ruckovi su neophodni. I roditelji i deca su zauzeti, ali cesti zajednicki obroci su odlican nacin za razgovor i povezivanje. Taj cin dokazuje deci da je roditeljima stalo do njih.

Naša sagovornica podseca na to da su roditeljske veze sa decom sve slabije. Mališani uzrasta izmedju cetiri i dvanaest godina pred televizorom provode svakoga dana izmedju tri i tri i po sata, a s ocevima razgovaraju izmedju pet i deset minuta na dan! Nisu više samo ocevi ti koji nemaju vremena za decu zato što su van kuce citav dan, a kad se vrate toliko su frustrirani i umorni da nisu sposobni da se na pravi nacin posvete deci. I deca sve cešce odbijaju razgovor, jer na televiziji baš sad ide program koji zele da vide, moraju da uce, ili mozda nisu ispunili svoju dnevnu normu igranja video-igrica.

Radno vreme od devet do 17 casova znaci da je roditelj po ceo dan odsutan. Kad dodje kuci, obicno nema ni volje ni snage da razgovara sa detetom i da odgovara na njegova ponekad “dosadna pitanja”. Osim toga i priprema za efikasan radni dan, izgubljeno vreme u prevozu povecali su odsustvo roditelja iz zivota mališana, bar u velikim gradovima. S druge strane, prirodna je potreba roditelja da organizuje vreme svog potomka, pa se otišlo u krajnost.

- cesto iz najboljih namera, da se deca u što više aktivnosti oprobaju, dobro savladaju strani jezik, bave se sportom, kao zdravim modelom zivota mame i tate decu pretrpavaju obavezama – smatra Vesna Janjevic Popovic, školski psiholog u OŠ “20. oktobar”. – cini se da najviše roditelji razgovaraju vodeci decu sa aktivnosti na aktivnost. Ipak, treba biti oprezan u organizaciji vremena dece, njima treba vreme za druzenje sa vršnjacima, prijateljima, rodjacima. U svim preventivnim programima sa mladima pominje se vaznost kvaliteta odnosa poverenja sa bar jednom odraslom osobom. Neko ko razgovara sa detetom kada je ono spremno na razgovor.

Naša sagovornica napominje da svi mi odrasli prenosimo zivotne vrednosti, znanja deci, svojim modelom ponašanja, a ohrabrivanjem ih ucimo aktivnom odnosu prema zivotu, pokazujemo ljubav i postavljamo granice. Kako bi rekao Duško Radovic: “Nije dobro da imamo samo TV guvernante”. 

NE LJUTI SE, cOVEcE
- ANKETE tokom Decje nedelje povodom akcije “Dobra igracka”, Prijatelja dece Srbije, pokazuju da deca zele “igracke” suigrace u igri koji govore, teše, uspavljuju, rade zadatke sa njima – prica Vesna Janjevic Popovic.
- To pokazuje da mi kao roditelji nismo sa njima onoliko koliko bi bi deca zelela i da im nedostajemo. “Obicne” zajednicke društvene igre od “ne ljuti se, covece”, “monopola”, “zanimljive geografije”, zajednicko gledanje kvizova, “Slagalice”, mogu da pojacaju porodicnu koheziju, jer ako nam je lepo zajedno, onda imamo više “prava” da delimo i obaveze i odgovornosti koje su deo odrastanja.

STRES I IZAZOVI
- POSTALI smo osetljiviji, pa nam se cini da ima više teškoca, postali smo uplašeni pred izazovima roditeljstva i ponekad gubimo spontanost – smatra Janjevic Popovic.
- Svakodnevni stres i nesigurnost odraslih uticu i na kvalitet našeg odnosa sa decom. Previsoki zahtevi prema roditeljstvu ili prema decjoj uspešnosti i takmicarska kultura ne prijaju svima. Ponekad se cini da potreba roditelja da što bolje pripremi dete za izazove buduce profesionalne i druge konkurencije, gura medjusobne odnose u drugi plan. Ponekad treba da se zapitamo cega ce se naši mladi secati iz svog detinjstva, a cega se mi secamo.

Izvor: NOVOSTI, Z. Radovic