Kako bi deci pomogli da ojačaju samopouzdanje, zadatak roditelja je da im pomognu da shvate da nisu kriva zato što su takva i da im kažu šta mogu da kontrolišu, savetuje dečja psihološkinja Tamara Canski.

Pozitivno jače od razočaranja

Ako se dete oseća loše zbog toga što je najmanje u razredu, pitajte ga kakvu bi odeću nosilo da je više i predložite mu da to odmah napravi.
Ili pronađite nešto zbog čega će se bolje osećati, npr., odlično peva. Ako zamenite dečije razočaranje nečim pozitivnim, to će ojačati njegovo samopouzdanje.

Važno je da se bave onim što vole

Ako ga drugari iz razreda zadirkuju zato što nije dobro u uobičajenim školskim aktivnostima, otkrijte u čemu je dobro, šta voli i šta mu jača samopouzdanje, pa ga upišite na tu aktivnost.
Vežbanje jača dečija tela, osećaju se bolje, kao i zbog spoznaje da su dobri u nečemu.

Aktivnosti jačaju samopouzdanje

Kad deca koja imaju problema s debljinom shvate da genetika ima veliku ulogu u težini, više neće osećati krivicu, a i sama će možda poželeti da promene nešto u životu.
Što određenije ciljeve o aktivnostima postave, to su veće šanse da će ih se pridržavati, a i na kraju će se osećati dobro zbog toga.

Oprezno s pohvalama!

Brižna komunikacija između roditelja i dece, kao i roditeljska podrška, pomažu deci da od najranijeg uzrasta razvijaju samopouzdanje.
Ako se dete požali roditeljima na nešto, treba da razgovaraju s njim, te, ako ima problema, razmotre strategiju i razloge zašto se dete u toj situaciji nije snašlo i što mu je bilo teško.
Ako slavite detetov uspjeh, bez obzira na to koliko je malo, to ga podstiče da se i dalje trudi. A kad spoznaju šta mogu da kontrolišu, a šta ne, to će pomoći deci s teškoćama u učenju da sagledaju celu sliku i da se ne koncentrišu na svoje nedostatke.
Ako dete vidi da roditelji cene trud, trudiće se još više, ali ako deca vide da roditelji cene samo konačni rezultat, onda će biti demotivisani.

Ponosan na “to što sam štreber”

Ako dete voli da piše, glumu ili umetnost, kažite mu da ga baš ti interesi razlikuju od druge dece i čine posebnim, pa će se ono osećati dobro.
Budući da svako dete ima strasti i talente, pronađite one koji će izvući iz deteta najbolje, što će pozitivno uticati i na njegovo samopouzdanje.

Vaše dete nije jedino zabrinuto za telo

Kad uđu rano u pubertet, deca vide promene gorima nego što jesu. Ako se zbog toga osećaju čudno, pitajte ih šta je za njih pubertet.
A onda im ponudite drugu perspektivu što misle deca koja još nisu ušla u pubertet.
Važno je da im razrešite sve nedoumice i pomognete da shvate da nisu u tome sami.

Podstaknite dete na druženje s drugima

Ako je dete stidljivo i ne zna da priđe drugima, roditelji će mu pomoći ako ga malo “poguraju”, ali ne previše.
Podstaknite ga da pozdravi drugo dete ili da se pridruži grupi dece u razgovoru, čak i ako samo klima glavom ili ih gleda.
Družeći se s drugom decom, osećaće se uključenijim.

Nikad ne završavajte rečenice deteta

Mucanje je govorni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Ali, ne završavajte rečenice deteta kad govori i umesto da hvalite njegovu tečnost govora, pohvalite trud.
Umesto: “To je bilo odlično, jedva si mucao”, kažite: “Puno si radio na tome, ponosim se tobom”.
Hvaljenje dečjih napora, umesto krajnjih rezultata, smanjuje pritisak na dete i pomaže da se oseća bolje.
Dete će shvatiti da može postići puno toga čak i ako muca. (Economy.rs, 2. novembar 2012.)