Na Medjunarodni dan pismenosti domaci strucnjaci za decenijsko nazadovanje okrivljuju škole, nastavne programe i – roditelje.
Naši ucenici imaju problem u poznavanju norme na svim lingvistickim nivoima, pocev od gramatickog, pravopisnog do stilistickog, a leksicki fond im je znatno osiromašen, rekla je Tanjugu Jelena Stevanovic iz Instituta za pedagoška istrazivanja.
Medju mladima je izrazena upotreba zargonizama i stranih reci, posebno anglicizama, rekla je Stevanovic, povodom Medjunarodnog dana pismenosti.
“Ucenici viših razreda osnovne škole ne znaju znacenje reci koje mozemo cuti u svakodnevnom govoru, poput reci: “plato”, “kolekcija”, “izazov”, “terazije”, navela je ona i podsetila da mladi, umesto prideva “izvanredno”, “divno”, “lepo”, kazu da je sve “kul”, “ekstra”, “super”.
Kako kaze, jedan od uzrocnika toga jesu nastavni planovi i programi, preoptereceni temama iz gramatike, a zapravo imaju malo sadrzaja koji upucuju na upotrebu jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Takodje, strana leksika, kako je navela, najviše ulazi u jezik preko medija, pa su mediji postali znacajno mesto gde se srpski jezik uci, osim škole.
“Mladi imaju osiromašen recnik, takozvanu instant kulturu, u govoru koriste malo reci, kao da su lenji, kao da ih mrzi da govore”, istakla je Stevanovic.
Medjutim, uprkos tome što mladi u medjusobnoj komunikaciji upotrebljavaju vrlo malo reci, oni se odlicno razumeju i, kako kaze, ne bismo im mogli zameriti, jer imamo u vidu odredjenu društvenu grupu koja ima pravo da izgradi odredjeni nacin komuniciranja.
“Ono što moramo da im zamerimo i na šta treba da uticemo, jeste da nacin komunikacije sa vršnjacima ne treba da bude jedini model izrazavanja i u neformalnom i formalnom izrazavanju”, rekla je Stevanovic i navela da je u razvijanju jezickih navika vazna uloga škole, roditelja, podsetivši da nastavni planovi i programi za srednje škole nisu menjani od 1991. godine.
Dragica Pavlovic Babic iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta navela je u izjavi Tanjugu da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva da se izvucemo iz krize, kao pojedinci i kao društvo u celini.
Ona je podsetila da je pojam pismenosti mnogo zahtevniji u odnosu na ono što podrazumevamo pod opismenjavanjem, na šta obicno mislimo kad kazemo pismenost.
“Decu u školskom sistemu, koja ce danas-sutra biti na trzištu, ne mozemo da pustimo iz sistema a samo da su se opismenili u najuzem smislu”, rekla je ona.
Moramo, kako kaze, da ih osposobimo da se dobro snalaze u zahtevima i profesionalnog i gradjanskog zivota, da pronalaze informacije, vrše selekciju, da kriticki misle, razumeju prirodu podataka, da znaju koji su podaci verodostojini, koji su verovatni, da znaju da razlikuju cinjenice.
Ona je podsetila da su postignuca naših ucenika na PISA testovima znacajno niza od proseka.
“Imali smo neke pomake u poslednjim merenjima, ali smo i dalje daleko ispod proseka”, rekla je ona i navela da je škola najodgovornija i da moramo još mnogo da naucimo da bismo bili zadovoljni.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Medjunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne vaznost citanja i pismenosti u zivotu pojedinca i društva u celini.
Izvor: TANJUG/MONDO