Do pre tri, četiri decenije nije bilo škole u kojoj makar jedan đak nije mukotrpno vežbao da piše desnom rukom samo zato što je po prirodi bio – levoruk. Stalno su takva deca bila pod prismotrom učitelja, ali ne zato što su bila nemirna i bezobrazna, već samo zato što su se razlikovala. Verovalo se da je levorukost poremećaj, a učitelji su pokušavali da „preobrate“ takve đake. Danas to, naravno, nije tako, ali mnogim roditeljima i dalje nije svejedno kad shvate da njihov trogodišnjak crta, jede i hvata igračke isključivo levom rukom.

DEŠNJACI DOMINIRAJU
Zašto je to tako, da li levoruko dete treba terati da piše desnom rukom, pitali smo dr Sanju Milenković, docenta na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja je istraživala ovaj fenomen jer je i sama levoruka. 
Pisanje levom rukom, kaže dr Milenković, nije uobičajeno i poželjno ni danas, a kamoli da je bilo nekad davno, kada je čak dovođeno u vezu s raznim patologijama u moždanoj strukturi. 
– Na sreću svih nas levorukih, neuropsihologija je dokazala da se ne radi ni o kakvoj patologiji već o dominantnosti jedne ruke. Kod većine je to desna ruka, a kod manjeg procenta leva – objašnjava dr Milenković i dodaje da je oduvek odnos levorukih i desnorukih bio 10 prema 90.

NE RADITE NIŠTA NA SILU
Još nije pouzdano utvrđeno zašto kod manjeg broja dece leva ruka postaje dominantnija, ali su u razvijenim zemljama rađena istraživanja koja levorukost dovode u vezu sa tokom porođaja i uticajem hormonskih faktora u toku intrauterinog razvoja. Neke novije skandinavske studije pokazuju da i učestali pregledi ultrazvukom u toku trudnoće, tačnije toplota koja tom prilikom deluje na mozak fetusa, dovode do levorukosti.
Bilo kako bilo, zaključuje naša sagovornica, levorukost je normalna i decu koja pišu levom rukom nikako ne treba terati da koriste desnu.
– Dokazano je da to kod dece može da dovede do socijalne izolacije, anksioznosti, zamuckivanja, a u nekim slučajevima i do disleksije. Nekada se verovalo da su to odlike levorukih osoba, ali je utvrđeno da se oni tako ponašaju samo ako se „preobraćaju“ u dešnjake. To su, dakle, izazvani oblici ponašanja, a ne nešto što je sastavni deo levaštva – pojašnjava doktorka.
Tek oko četvrte godine može da se odredi da li će dete biti desnoruko ili levoruko. Roditelj, staratelj ili vaspitač može da posmatra koja je strana dominantna, ali nikako ne sme da interveniše. Iako većina ljudi to ne čini, u nekim sredinama se i dalje levoruko dete uporno navodi da koristi desnu ruku.
Levorukost se, ukazuje dr Milenković, nekada smatrala grešnom, dovodila se u vezu sa đavolom, nezdravošću, poganošću, s nečim što je trebalo silom ispraviti na takozvanu dobru, tj. desnu stranu. 
– Nekada se smatralo da čovek koji se krsti levom rukom izaziva đavola. I tarot karte odslikavaju ove predrasude, pa Justicija drži mač u desnoj ruci, a đavo koristi levu ruku. Srećom, danas je sve manje sujevernih ljudi koji veruju u ovakve besmislice – naglašava doktorka. 

Izvor: Žena