Koliko su roditelji uzori svojoj deci i koliko njihovo obrazovanje i status uticu na izbor zanimanja mladih. U siromašnim porodicama obicno nema nijednog studenta.

NEcU da budem siromašan kao tata! Ovo je recenica koja se cesto mogla cuti iz usta tinejdzera tokom gladnih devedesetih, pa i pocetkom dvehiljaditih. Od tada, slika se donekle promenila. Mada nema preciznih statistickih pokazatelja koji procenat dece krece tragom svojih roditelja, birajuci isto ili slicno zanimanje, jasno je da postoje branše u kojima tate nisu više ni tako siromašne, ni tako potcenjene, iako ne plivaju kriminalnim vodama.

Baš kao nekad, za profesije svojih roditelja najcešce se opredeljuju deca lekara, advokata i onih koje su mame i tate vec naucile da rade u porodicnom biznisu – bilo to vodjenje male prodavnice ili upravljanje nekom uspešnom proizvodnjom.

- Izbor škole i zanimanja jedna je od najvaznijih odluka u zivotu, a prvi izbor se donosi relativno rano – objašnjavaju u Centru za profesionalnu orijentaciju Nacionalne sluzbe za zapošljavanje. – Vec ucenici osmog razreda imaju tezak zadatak da naprave dobar izbor. U procesu donošenja odluke vazno je da, pored informacija o zanimanjima i mogucnostima obrazovanja, imaju i podršku okoline.

U tom izboru roditelji imaji znacajnu ulogu, daju korisne savete i mogu predstavljati uzor svojoj deci.

- Model najcešce predstavljaju oni roditelji koji su zadovoljni i uspešni u svom poslu, pa na pozitivan nacin prenose svoje zadovoljstvo i interesovanja na okolinu – kazu u NSZ.

Da bi pomogli svom mališanu, roditelji ga cesto upucuju i na razlicite strucne sluzbe koje mu mogu pomoci da samostalno donese odluku – školske psihologe i strucne sluzbe koje se bave profesionalnom orijentacijom, a koji su dostupni osnovcima i srenjoškolcima u filijalama NSZ širom Srbije.

Ali ponekad pokušavaju da uticu na izbor svoje dece i sugerišucimu ili cak insistirajuci na zanimanjima koja se uklapaju u porodicnu tradiciju ili su, po njihovoj proceni, trazena. Ovakav direktan uticaj ne dozvoljava detetu da bude samostalno u odlucivanju, a upravo to je, kazu u NSZ, vazno da bi se napravio pravi izbor. Za dete je kljucno da odluku dozivljava kao svoju, a ne kao nametnutu.

Ne pokazuje, medjutim, samo izbor škole ili zanimanja koliko su roditelji uzor svojoj deci. Poslednjih godina radjeno je više istrazivanja na temu ko su idoli mališanima i adolescentima – od Instituta za psihologiju do potreba Nacionalne strategije za mlade. Rezultati su, manje-više, bili isti.

Kao uzor na prvom mestu po pravilu su majke (zbog ljubavi i podrške koju pruzaju), na drugom ocevi (jer, kako deca najcešce navode, zaradjuju za porodicu), a na trecem i cetvrtom braca i sestre. Slede bliski rodjaci, vršnjaci i na kraju nastavnici. Za tinejdzere, posle roditelja, uzori su licnosti iz javnog zivota: pevaci, glumci, voditelji, sportisti…

Psiholozi objašnjavaju da u najranijem dobu deca zavise od svog najblizeg okruzenja, pa je logicno da se ugledaju na osobe koje im ulivaju sigurnost. Kako rastu, uzore sve više vide u poznatim licnostima. Zanimljivo je da, dok u svetskim istrazivanjima oko trecina mladih tvrdi da im je uzor javna licnost, kod nas je to cak polovina.

Takodje je zanimljivo i koliko srednjoškolaca kod nas ima ambiciju da završi fakultet, kao i da li su im i tu uzor roditelji.

Od 1991. broj studenata u Srbiji se više nego udvostrucio, kaze Jelena Brankovic iz Centra za obrazovne politike. Ona objašnjava da danas oko 40 odsto jedne generacije maturanata upiše univerzitet ili visoku školu. Medjutim, iako taj procenat raste, ukupan broj studenata se smanjuje zbog demografskog pada.

- Poznato je da postoji veza izmedju socio-ekonomskog porekla pojedinca i nivoa dostignutog obrazovanja. Ovo su potvrdila i istrazivanja našeg Centra, prema kojima deca obrazovanijih roditelja imaju vece šanse da upišu zeljeni fakultet, upadnu na budzet, imaju bolji uspeh na studijama i diplomiraju. Vece su i njihove šanse da se upišu na prestiznije programe, poput medicine i arhitekture, nego što je to slucaj sa srednjoškolcima iz nizih slojeva društva – kaze Brankovic.

Istovremeno, u porodicama slabijeg imovnog stanja manje je studenata nego u boljestojecim. Prema studiji koju je radio Institut za sociološka istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, medju domacinstvima niskog materijalnog statusa nije bilo nijednog sa bar jednim studentom. U domacinstvima nizeg srednjeg materijalnog polozaja studenata je bilo u 37 odsto domacinstava, u porodicama srednjeg materijalnog polozaja polovina je imala minimum jednog akademca, dok je cak 70 odsto domacinstava visokog materijalnog statusa imalo bar jednog studenta.

- Studija koju smo nedavno završili sa univerzitetima u Nišu, Novom Sadu i Beogradu pokazala je da dece roditelja cije je obrazovanje nize od srednjeg gotovo da nema medju studentima, dok cak 38 odsto studenata ima oceve sa obrazovanjem višim od srednjeg. Mladi koji zive u univerzitetskim centrima cešce upisuju fakultete i visoke škole nego oni iz mesta gde nema visokoškolskih ustanova – konstatuje Brankovic. 

Idoli se menjaju
OD 1994. godine, kada su istrazivanja pokazivala da su mladima najcešci uzor bili „novokomponovani biznismeni“, kako se to tada zvalo, vec 2000. su uocena znacajna pomeranja. Od tada je znatno više odabranih idola iz sveta estrade, a poslednjih godina posebno iz sporta. Medju idolima sve je manje politicara, ali, na zalost, i umetnika i naucnika.

Subvencije za dobre, a ne za siromašne
NA teret budzeta trenutno studira nešto više od 40 odsto studenata, dok vecina placa školarinu. Deca koja dolaze iz porodica višeg društvenog i materijalnog statusa imaju vece šanse da budu oslobodjeni od placanja školarine, s obzirom na to da je uspeh, a ne materijalno stanje, jedini kriterijum u odredjivanju toga ko placa a ko ne. Jelena Brankovic istice da je ovo posebno problematicno pošto je uspeh u obrazovanju u tesnoj vezi sa socio-ekonomskim poreklom. Drugim recima, deca iz siromašnijih slojeva ce u proseku imati lošiji uspeh od dece iz bogatijih slojeva i manje šanse da budu oslobodjeni placanja, da konkurišu za smeštaj u domu, za studentske stipendije i kredite, ishranu u menzi. Tako subvencionisani smeštaj u domovima moze ostati van domašaja onih kojima je najpotrebniji.

izvor: NOVOSTI, V. C. Spasojevic