Najteze je na selu, gde cak cetvrtina dece nema završeno ni najnize obrazovanje

IZMEdjU 4.000 i 5.000 sedmogodišnjaka svake godine ne krene u prvi razred. U svakoj generaciji oko pet odsto dece, uglavnom u selima i socijalno ugrozenim porodicama, ne podje na vreme u školu, iako je osnovno obrazovanje obavezno.

Tako su, recimo, prošle godine u školske klupe sela 72.692 prvaka, a u generaciji koja je trebalo tada da krene u školu rodjeno je 78.186 dece, pokazuju podaci Republickog zavoda za statistiku. Slicno je stanje i medju godinu dana starijom decom. Godinama, stanje je slicno. Pre skoro deceniju, 2003. godine, rodjeno je 79.025, a 2010. u školu je krenulo 74.720.

Roditelji su duzni da svako dete upišu u školu, a vec nekoliko godina i na pripremni, predškolski program, bez koga ne mogu da krenu ni u prvi razred. Zakon za nemarne mame i tate predvidja i kazne od 5.000 do 25.000 dinara. Praksa pokazuje da malo ovakvih slucajeva završi na sudu, ali poneka prijava, ipak, stigne. Moze da je podnese bilo ko – rodjak, komšija, socijalni radnik… Najviše ih, prema podacima Prekršajnog suda iz Beograda, stize iz osnovnih škola.

- Najmanje prijava imamo protiv roditelja koji decu nisu uopšte upisali u školu – objašnjava za “Novosti” Milan Marinovic, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. – Svake godine imamo po nekoliko postupaka protiv roditelja cija deca su krenula u prvi ili neki od starijih razreda, a onda u nekom trenutku prestala da dolaze na casove. I u svojoj praksi imao sam takve slucajeve, u kojima sam kaznjavao roditelje.

Prijave najcešce podnose direktori škola, kada deca prikupe i po dve-tri stotine neopravdanih izostanaka, a roditelji ne cine ništa da ih vrate na nastavu.

Kaznena politika, prema recima prof. dr Ivana Ivica, autora Strategije obrazovanja do 2020. godine, nije dala velike rezultate. On smatra i da ne mogu da budu kaznjeni roditelji, ako drzava prvo ne ispuni svoj deo obaveze. Gde god je detetu škola udaljenija od cetiri kilometra, morao bi da postoji školski prevoz. Dok toga nema, on smatra da ne sme da bude ni kazni za roditelje.

- Taj problem ne moze da se rešava jedinstveno, istim pristupom, vec za svaku grupu dece mora da se osmisli poseban plan – objašnjava prof. Ivic. – Na jedan nacin treba podsticati decu na selu, na drugi romsku populaciju, na treci decu ometenu u razvoju. 

TRAzE SE ODGOVORNI
KAKO bi se smanjilo osipanje dece iz osnovnih škola, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz projekat DILS, pokrenulo je istrazivanje ovog problema. Uskoro ce biti gotovo, a njegova svrha je, kazu autori, da se utvrdi gde se prekida lanac izmedju roditelja, škole, lokalne samouprave, pa deca odustaju od školovanja, ko snosi najvecu odgovornost i kako stvari mogu da se poprave.

Izvor: NOVOSTI, I. MIcEVIc